Омбудсман о сведочењима са Архитектонског факултета: Вршићемо притисак

Заштитник грађана Зоран Пашалић je од ректора универзитета у Републици Србији затражио да га известе о томе да ли су ти универзитети усвојили правилнике или друге акте којима се регулише поступак ради спречавања и заштите од сексуалног узнемиравања на високошколским установама у Србији.

Пашалић је допис упутио у оквиру активности које је институција предузела ради утврђивања законитости и правилности рада Архитектонског факултета Универзитета у Београду због сумње на постојање сексуалног узнемиравања студената од стране запослених на том факултету.

"Заштитник грађана тим поводом истиче да је посебно узнемирујуће за друштво када се говори о постојању потенцијалног сексуалног узнемиравања у образовним установама, стога морамо отклонити сваку сумњу да постоји било какав вид узнемиравања или злостављања", наводи се у саопштењу из канцеларије омбудсмана.

Заштитник грађана још једном наглашава да је циљ оснаживање жртава свих видова узнемиравања да то пријаве без бојазни да ће трпети последице.

Нико неће бити оптужен без доказа 

Зоран Пашалић је рекао за Танјуг да неће никога оптуживати без конкретних доказа, али и да Заштитник грађана као институција неће престати са притиском док се "неки проблеми грађана не реше".

На питање какав је био одговор Заштитника грађана након што су у јавности доспела сведочења студенткиња са Архитектонског факултета, Пашалић одговара да је поменутом факултету послат упит са питањима да ли је дошло до сексуалног узнемиравања и ако јесте, како је факултет реаговао.

Такође, Заштитник грађана је упитао да ли је повереник поступао по правилнику који је донео Сенат Универзитета у Београду.

"Када добијемо те одговоре који ће бити за 10 дана, то је законски рок према Закону о заштитнику грађана, онда ће уследити наше даље реакције, односно шта ћемо даље чинити зависи од тих одговора", рекао је Пашалић и најавио да ће се проверити стање и на универзитетима у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.

Како је рекао, Заштитник грађана је добио информацију да је Правилник донет још само од стране Сената Новосадског универзитета, док га у Нишу нема.

"За Крагујевац још нисмо добили информацију, тражићемо је данас поново. То је база за превентивно деловање, а што се тиче реактивног деловања односно последица, то је ствар Тужилаштва", поручио је Пашалић.

"Најчешћи проблеми који се тичу спреге између најугроженијих"

Пашалић је истакао да је циљ Заштитника грађана да алармира јавност и да изврши неку врсту притиска на органе који морају да поступају, а тако да се "жртве ослободе оваквог понашања".

На питање на шта се најчешће односе притужбе грађана, Пашалић каже да су то имовинско-правни односи, који нису у фокусу јавности.

"Три институције које односе 70 одсто нашег рада су Катастар, ПИО фонд и Центар за социјални рад. То доста оптерећује службу, у 90 одсто случајева ми помогнемо грађанима и те институције добро знају да Заштитник грађана као институција неће престати са притиском док се неки проблеми грађана не реше", додао је Пашалић.

На питање какав епилог буде на крају, Пашалић одговара да то зависи од случаја до случаја, те наводи да су, у односу на број грађана са којима лично разговара, најчешћи проблеми који се тичу спреге између најугроженијих - старијих, деце, особа са инвалидитетом.