Од дојава о бомби не треба правити шалу, како разговарати о томе са најмлађима

И овог јутра дојаве о бомбама су стигле на адресе основних и средњих школа у Београду, али и најмање једног вртића.

Психолог у Дому здравља у Нишу Јелена Ђорђевић рекла је да дојаве јесу засад биле лажне, али да су претње реалне.

"Свака антиципација кризне ситуације различито утиче на људе, има појединаца на које утиче више, а на неке мање. Ако говоримо о грађанству генерално, та претња засад нема већих последица, можда зато што имамо и неке веће претње", навела је Ђорђевићева.

Мања последица је пролазни страх, који је нормална реакција, док су дуготрајније трајнија напетост, анксиозност, можда чак и панични напади који су у склопу са конкретном ситуацијом.

На питање како наставници да разговарају са децом, Јелена Ђорђевић каже да постоје протоколи који се прате.

"Сваки службеник зна шта треба да ради. Добро је храбрити децу, али не правити шалу, требало би да схватају евентуалну озбиљност целе ситуације", истакла је психолог.

Каже да је лакше разговарати са млађом децом и објаснити им да поштују оно што им се каже, док адолесценти имају потребу да буду бунтовнији и да од свега праве неку врсту забаве и шале.

"Код млађе деце може се представити и као део у склопу школског програма. Данас излазимо и клањамо се од школске средине. Са млађом децом не треба правити веће тензије, они не разумеју целу ситуацију", напомиње Јелена Ђорђевић.

Понавља да лажне дојаве не остављају веће последице јер имамо потенцијално веће претње.

"Прошли смо пандемијску ситуацију која није у потпуности готова, и глобална друштвено-политичка ситуација може оставити пуно последица на свакога од нас", рекла је психолог Јелена Ђорђевић.