Земљотрес се понаша као дама – ево шта треба да ради РТС, објашњава професор Миловановић

Протеклог викенда неколико пута се затресло тло на подручју Херцеговине. Потреси су се осетили и у Србији и Црној Гори. Најпре је око 23 сата БиХ погодио земљотрес јачине 5,8 јединица Рихтерове скале.

У Стоцу је погинула 28-годишња девојка када је после земљотреса на кућу у којој је била пала стена. Више особа је повређено. На Васкрс, око пола седам, нови потрес јачине 4,8 јединица Рихтера, на подручју Стоца.

Професор Драган Миловановић са Рударско-геолошког факултета рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је класификација интензитета земљотреса добијена на основу статистике анализом и посматрањем земљотреса који су се догодили последњих 100 година.

"Просек је највиши до око 6 степени, ту смо негде, и ово што се догодило, али без наше контроле је практично у горњем делу скале, међу најинтензивнијим земљотресима на овом простору", рекао је Миловановић.

Епицентар је био на око 9 километара од Љубиња. Професор каже да је то незгодна прича, јер чим је ближи, он више треска, грми и "галами", и узрокује веће материјалне штете.

Говорећи о оштећењима објеката, Миловановић каже да то нису велика насеља, оштећени су објекти старије градње, тамо је скроман живот, није лако направити добру кућу која ће моћи све то да издржи, углавном су страдали објекти зидани са слабом стабилношћу.

"То је простор где су ерозија и вода направиле и дезинтегрисале кречњаке креде. Док су диносауруси шетали другим делом планете овде је био океан, створени су кречњаци, они су се поломили, сада је то вода раздрузгала и омогућила кретање које је узроковано земљотресом. Догодило се да је огроман блок пробио кров куће и настрадала је девојка", објаснио је професор.

Да ли је у питању смиривање тла после снажног потреса

Професор Миловановић каже да статистика показује да је један земљотрес најјачи, а иза њега су све слабији и слабији.

Оно што је било у Загребу и у БиХ указује на то да се два пута мало јаче затресло.

О земљотресима мало знамо, каже Миловановић и додаје да је то генерално смиривање тла. "Дубоко верујем да их неће бити са овим интензитетом, од природе све можемо да очекујемо, морамо бити обазриви", каже он.

Опрез је мајка мудрости, како да то искористимо када је реч о земљотресима

Много је тога непознаница, као када даму анализирате па мислите да је нешто лепо или да ће бити, а оно неће бити, навео је као пример професор Миловановић и додао да желимо да спознамо истину о планети.

"Једно од решења, то је мој предлог, да РТС као најјача, најбоља кућа направи пет, десет клипова како се понашати у случају земљотресу, у пожару и да то иде на Инстаграму, да се не пише по зидовима кућа и ходника. Најбоље је направити клипове", истакао је Миловановић.

Према његовим речима, клипови ће сигурно помоћи да што боље реагујемо, колико људи зна како се понаша у несрећи када је неко настрадао, како се понашати у пожару, све то може телевизија да уради. "Већина носи мобилне телефоне и имаће могућност да што пре прочита", рекао је Миловановић.

Друго решење је, како каже, едукација у школама, на телевизији такође, на улазу је потребна таква информација.

"Значи, едукација али користимо савремене медије – то је предлог да телевизија уради", истиче Миловановић.

Земљотреси се не могу предвидети

Земљотресе и вулкане не можемо предвидети, сувише је велики простор на коме се дешавају, сувише је сложена прича далеко испод нас.

"Како да дођем доле да измерим, имам индиректне податке, то је сложени систем, ми пливамо по шест огромних плоча, једна иде лево, једна десно, колико ће она својим померањем пореметити равнотежу која је неопходна не знамо", нагласио је Миловановић.

Цео Балкан је близу ивице једне плоче

Објашњава показујући на мапи да се подвлачи Африка под Европу – та је зона широка на стотине километара. Сад се један део подвлачи.

У доњем делу се ствара лава или земљотрес, а други део енергије ако не оде у лаву ослободи се као земљотрес.

Блок је ширине хиљаде километара, један део иде горе, један доле, нису све стене исте, нека је тврђа, нека лакша, навео је Миловановић.

Претпостављамо индиректно по ономе што видимо по врсти минерала, стена, по ефектима, додаје он.

Земљотреси на овом простору

Земљотреси до 30 километара доминантни су за Италију, то је мониторинг последњих 100 година.

Очекујмо их али не знамо када, напомиње Миловановић.

"Не знамо када ће следећи, али у сарадњи са природом морамо омогућити да буде са нама што блажа", рекао је Миловановић.

Саветовао је и како да се понашамо у случају земљотреса. 

"Ако смо напољу, ако нам овај горе каже није се појавила велика пукотина, релативно смо мирни. Ако смо у затвореном простору, треба стати у оквир врата, рагастов, испод столице, не улазити у лифт", закључио је Миловановић.