Читај ми!

Продаје се део Палате "Албанија" – колико кошта и шта је привлачно купцима

Палата "Албанија" је први облакодер у Београду, изграђен 1939. године. Зграда је дуго била највиша у Београду, а друга у Југоисточној Европи. Део Палате "Албанија", односно 381 квадратни метар, процењен на 3,88 милиона евра, понуђен је на продају.

Пре три месеца, 381 квадратни метар пословног простора у Палати "Албанија" стављен је на продају. Тендер је расписан у јануару. Овај део зграде још није продат, сазнаје Београдска хроника.

С обзиром на то да зграда Палате "Албанија" припада Београдској банци која је у стечају, то утиче на продају. 

Стечајни управник Мијо Станарчевић објашњава да је реч о продаји на 50 одсто процењене вредности, што је специфично у односу на продају на слободном тржишту, а што је веома привлачно за потенцијалне купце.

"Ако је градња квалитетна, цена некад може да оде и до оних 100 одсто. Може да се понови продаја из неких разлога, а може да се иде и на другу продају, али тада је цена 20 одсто вредности што је практично као депозит", каже Станарчевић.

У оквиру стечајног поступка Београдске банке, стечајни управник је Агенција за осигурање депозита, а поступак је отворен 2002. године. 

Какав је поступак продаје 

Иако је зграда Палате "Албанија" још 1984. проглашена за културно добро, може да се стави у промет. 

У овом случају, ипак, власник непокретности мора прво да понуди објекат Заводу за заштиту споменика и то по истој тржишној цени као и осталим купцима, а то могу да буду правна и физичка лица, домаћа и страна. 

"Након што стигне захтев, служба процењује да ли су обезбеђена средства за куповину и да ли постоји разлог да Завод откупи, који наступа у име државе. Касније се промет културних добара обавља у складу са прописима, са којима се, иначе, обавља продаја објеката", каже др Саша Михајлов из Завода за заштиту споменика културе града Београда. 

У оваквим случајевима новац од продаје не иде Заводу, стечајном управнику или фирми у стечају, већ се дели међу повериоцима, а најчешћи повериоци су банке. 

"Битно је да у овом случају постоји контрола суда, надзорни орган, односно Агенција за лиценцирање стечајних управника и да постоји одбор поверилаца", истиче стечајни управник Мијо Станарчевић. 

Др Саша Михајлов из Завода за заштиту споменика културе града Београда наглашава да, када су у питању културна добра, повећана је пажња да се очува њихова материјална и физичка структура, како би очували њихову вредност. 

Шта нови Закон предвиђа

Према нацрту новог Закона о стечају, који би требало да се усвоји ове године, убудуће ће се овакве продаје обављати на порталу Агенције за лиценцирање стечајних управника. 

То би требало да спречи потенцијалне купце да се договарају о цени пре саме продаје непокретности, јер се неће ни знати ко су купци.

понедељак, 18. новембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње