Зашто је важно да знамо одакле потиче шницла на нашем тањиру

Министарство пољопривреде је почетком марта донело допуну Правилника о изражавању хране, којом додатно уређује означавање порекла меса из Србије. Означавање се односи на говеђе, свињско месо, овчије, козије и на живинско месо, као и на прерађевина које у себи садрже више од 50 посто тог меса.  

Бранислав Ракетић је истакао за РТС да је циљ да се на тај начин да подстрек домаћој индустрији, да се те информације додају произвођачима и да оне буду још видљивије крајњем потрошачу.

"Жеља нам је и да ови производи такође, имају одређене компаративне предности у односу на оне који немају ту ознаку, да на тај начин стварамо један бренд на те производе који су пореклом из Србије", нагласио је Ракетић.

Од 1. априла производи с ознаком "Пореклом из Србије"

Указује и да потрошачи у Србији воле воле домаће месо и да је зато мотив  био и да га додатно означе али да нису хтели да те ознаке буде додатно оптерећење за произвођаче променом деклерација.

Одлучили смо да на на тим полицама буде јасно означено да је то производ из Србије. Примена имена је од 1. првог априла.

Обавезно навођење хране земље порекла је за:

- воће и поврће, 

- месо  и месне прерађевине,

- јаја, 

- маслиново уље

Ракетић објашњава да је услов за ознаку са пореклом из србије и да сировина  у производу буде више од 50 посто из Србије.

"Уколико је друга храна а има у себи елементе који би могли бити обмањујући за потрошача и ти произвођачи су дужни да наводе земљу порекла. Суштина је да се једна потпуна информација да крајњем потрошачу", прецизирао је Ракетић. 

Усклађеност са стандардима ЕУ

ЕУ је покренула велику реформу система означавања хране. Стратегија "Од поља до стола" односи се на ознаке порекла.

Ракетић посебно истиче да је у интересу да Србија буде складу с ЕУ и зато што је извозник хране.

У ЕУ је та информација, додаје, битна за потрошаче и битно је да се та листа прошири у смислу навођења.

"Тако да ће бити шитри списак производа који могу бити предемет навођења, попут месних прерађевина. Једна од идеја је, да то буде и млеко, дурум пшеница која је састојак за тестенина, парадајиз и кромпир, који су такође састојци за неке производе и то је један шири списак производа који могу да буду предмет означавања хране ", наводи он.

Такође, подсећа да наш закон забрањује све фазе производње и продаје генетских ГМО производа.  

Ракетић сматра да ће се навођењем порекла, створити један бренд и да ће ти производи бити више продавани у односу на оне који немају ту ознаку.