Докторка Вујић за РТС: Што је више добровољних давалаца коштане сржи, веће су шансе за пацијенте

Светска здравствена организација процењује да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце и младих до 19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом.

Докторка Драгана Вујић каже да је трансплантација коштане сржи потребна код неких облика леукемије, неких облика рака лимфних жлезда, неких малигних болести коштане сржи, неких тумора као што је неуробластом или неких коштаних тумора, као и код неких урођених болести и неких стечених немалигних – апластична анемија.

"Трансплантација се ради код неке деце које имају неке урођене малокрвности или анемије српастих ћелија, што се не јавља у нашој средини, затим код неких урођених болести метаболизма – мукополисахаридоза, али одређени типови", додаје Вујићева.

Истиче да када је пре 35 година почела да се бави дечијом хематоонкологијом, само је 10 одсто деце која су боловала од неуробластома имало шансе да живи две године након постављања дијагнозе.

"Захваљујући савременим протоколима, тај проценат преживљавања је значајно побољшан, тако да у једном периоду 30 до 40 одсто деце се могло надати излечењу, а данас захваљујући биолошкој терапији око 60 одсто деце се може надати излечењу без обзира што имају на најмалигнији облик тумора дечијег доба", наглашава Вујићева.

Шта родитељима треба да буде знак упозорења

Свака болест има своје специфичне симптоме, а докторка је објаснила на шта родитељи треба да обрате пажњу.

"Тешко је то рећи, јер свака болест има неку своју специфичност. Треба пратити своје дете и чим нешто примете, одмах да се јаве лекару", навела је докторка.

Истакла је да код деце која имају леукемију то почиње као и свака друга инфекција – повишена температура, гушобоља, цури нос.

"Али крвна слика ту може много да нам помогне да видимо да ли је нека обична инфекција или дете има леукемију. Код леукемије код великог броја деце имамо повећан број леукоцита, пад броја тромбоцита, појаву анемије. Значи, треба пратити своје дете и на време реаговати", поручује Вујићева.

Наглашава да је њихов најмлађи пацијент била девојчица од само шест недеља, а најстарији је имао 19 година.

"Од отварања стерилног блока урадили смо 352 трансплатације, негде око 60 одсто су алогене, када је болесник имао даваоца и ми са поносом истичемо да смо прва установа која је почела да ради трансплантацију добровољних давалаца, то је било 2009. године", каже Вујићева.

Наводи да су значајно побољшани услови и да данас могу да раде све облике трансплантације укључујући оне најсложенији, од сродног делимично подударног даваоца.

"Први смо у овом региону урадили трасплантацију користећи као извор крвотворних матичних ћелија крв пупчаника", додала је докторка.

"Што је већи број давалаца веће су шансе за пацијенте"

Указала је да је корона веома утицала на транплантацију.

"Максимално смо се трудили да у оптимално време сваком детету урадимо трансплантацију, чак и у тренутку када је проглашена пандемија успели смо у захваљујући ангажовању људи из Владе да омогућимо увоз ћелија које су биле потребне за трансплантацију, али и да омогућимо одлазак деце у Италију на озрачивање читавог тела када је то потребно, јер још увек немамо могуности да то спроведемо код нас у земљи, а јесте део протокола за припрему за трансплантацију", каже Вујићева.

НУРДОР позива све који могу да данас дају крв која је важна и у процесу лечења код малигних болести деце, али и да будемо даваоци коштане сржи, јер то може свако од нас.

"Негде око 10.000 је у нашем Националном регистру добровољних давалаца и захваљајући огромној активности колега из регистра ми успевамо да нађемо за највећи број наших пацијената даваоце у светском регистру", каже Вујићева.

Поручује да нема разлога да сви ми не будемо у том регистру. "Што је већи број давалаца веће су шансе за пацијенте", поручује Вујићева.