Опасни пси – да ли понашање животиње зависи од власника или од расе

Није довољна само безрезервна љубав, већ став власника и начин на који "васпитава" свог пса. Зоран Јанковић има два стафорда, али ниједног тренутка се није одмицао док су нам Симба и Нала правили друштво.

Навео је да је власник стафордâ зато што их воли. 

"Немам тај проблем да неко каже опасни су. Територијални су, чувају кућу, мазе су, никада никакав проблем нисам имао, имао сам и питове. Није било опасних ситуација? Не, никад у кући су, дворишту, своју територију чувају и не дају на себе. И овако са људима су супер, па видели сте и сами све време сте били овде, никакав проблем, то су мазуље једне", навео је Јанковић.

Kао и код људи, није ни нарав сваког пса иста. Стафорди генерално имају добру нарав, али изузеци увек постоје као и код осталих пасмина.

"Постоје и ти хиперактивни, агресивни пси. На сву срећу то је један у пет хиљада. Човек који држи таквог пса мора да буде на страховитом опрезу. Ту је проблем урбане средине где ви не можете пса олако да пустите, чак и мање псе, никада не смете да будете 100 одсто сигурни у тог пса. Пролазе људи, пролазе деца, неко изненади пса, загрли га, тај загрљај за вас је љубав али за пса може да значи напад", истакао је Јанковић.

Оштри зуби у комбинацији са страховито јаком вилицом могу и кост да поломе. Угриз је подједнако опасан, како за друге псе тако и за људе. Власници паса често греше у самом почетку.

"Проблем је што људи узму пса, не знају ништа о њима и тек тада почну да уче, и то са Фејсбука, на пример, и тамо 98 одсто ствари није тачно. Kо год купује било коју расу, прво треба добро да се распита, да научи и теоретски о њима", казао је Обрад Ђокић, међународни кинолошки судија.

Kако направиш пса такав ће и бити – тврди Зоран. Ипак, то није тако једноставно и није за свакога. Потребно је много рада, труда и зналачког приступа.

Такође, треба имати разумевања и за оне који се паса плаше, јер најједноставије речено – нисмо сви исти, нити то што се неко паса плаши не значи да их не воли.

Које раса паса се сматрају опасним – објашњава ветеринарски инспектор

Ветеринарски инспектор Душан Љуштина рекао је за РТС да се према Закону о добробити животиња опасним псима сматрају питбул, питбул теријер, стафорд теријер, мали бул теријер и мешанци ових раса.

"Под опасним псом се подразумева свака јединка која је без очигледног разлога напала другу животињу, нанела јој озледе или усмртила, напала човека, такође, пси који се користе и уче за борбе паса, затим пси чувари који не потичу из контролисаног легла, изузев службених паса", казао је Љуштина и додао да такве псе региструју ветеринари.

Нагласио је да је према закону могуће држати псе као кућне љубимце, укључујући и псе који могу представљати опасност за околину.

"Што се тиче паса који могу да представљају опасност за околину, њих могу да држе само пунолетна лица, лица која нису била под кривичном одговорношћу, која нису кривично кажњавана за дела насиља, трговине наркотицима и кривичних дела те врсте", објаснио је Душан Љуштина.

Истакао је да те псе морају да шетају искључиво власници, под контролисаним условима - са корпом на њушци, на повоцу и то на простору који је прописала локална самоуправа. Љуштина је напоменуо да ти пси никад не смеју да буду пуштени са повоца на отвореном простору.

Инспектор је навео да је за куповину опасног пса потребан је родовник који издаје Кинолошки савез и да пас буде уписан у родовну књигу у Савезу, као и да власник са псом прође обуку социјализације и да након тога може да држи тог пса.

"Сваки власник пса је дужан да се одговорно понаша према тој животињи, да јој обезбеди услове за живот, да јој обезбеди здравствену заштиту, да је, уколико је не држи у стану, обезбеди простор који ће бити адекватан, у типу кућице, који ће бити под кључем и да животиња не може да изађе ван тог објекта", рекао је Љуштина.

Напоменуо је да такви простори морају да буду означени видном ознаком "опасан пас".

Душан Љуштина је истакао да је током прошле године у Београду забележено 117 повреда које су нанели власнички пси и 400 пријава које су се односиле на занемаривање и неодговорног власништва.

За неодговорно власништво, додао је, казна је од пет до 50.000 динара, а на терену се затичу различите ситуације - власници крију псе, говоре да нису ту, због чега понекад мора интервенише и полиција.