Реаговање РТС-а на први извештај Привременог надзорног тела за праћење медија

Бележење сваког појављивања председника, премијера, министара у програму РТС-а као страначку активност представља поједностављивање анализе која изазива озбиљну сумњу, каже се у саопштењу Јавног медијског сервиса Србије.

Радио-телевизија Србије озбиљно сумња у веродостојност и ваљаност првог извештаја Привременог надзорног тела за праћење медија за време од 1. до 15. јануара 2022. године.

Када се каже да је РТС 75 одсто времена посветио представницима власти, а 10 одсто опозицији, то се доживљава као да су владајуће странке имале 7,5 пута више времена од опозиционих странака. Проблем је у томе што се оваквим поједностављивањем ствари свако појављивање председника републике, председника владе, председника парламента, министара, градоначелника рачуна као време његове странке, а не као време одређене функције.

На пример, 99 минута интервјуа Александар Вучића се рачуна као 99 минута Српске напредне странке иако је Вучић на РТС-у био као председник државе, а не као председник странке и у том разговору можда није утрошио ни један минут на причу о партијском животу у Србији. Ако, Ивица Дачић као председник Скупштине Србије говори о референдуму то се рачуна као време Социјалистичке партије, иако он ниједном није поменуо ни СПС нити било коју другу странку.

Исто важи и за председницу Владе Србије, министре, градоначелнике. Никако није могуће изједначавати свако појављивање функционера са њиховом партијом.

Следећи ту логику онда би појављивање лекара, ратара, багериста, глумаца, винара, сарача, камионџија такође морали да уписујемо као време које је добила странка којој припадају. Апсурдно, зар не?

РТС још једном напомиње да се у његовим програмима уредно појављу и ванпарламентарне странке, што није пракса јавних медијских сервиса у Европи.

Тa чињеницa да јавни медијски сервиси земаља ЕУ немају ванпарламентарну опозицију у својим програмима уопште се не узима као значајан фактор за процену објективности њиховог извештавања.

Додатни проблем са извештајем Привременог надзорног тела је што није јасно на шта се односе квалификације емисија – неутралан, позитиван, негативан, и ко изриче те квалификације.

Да ли непознате "судије" оцењују то шта су рекли учесници у емисији или понашање новинара који води емисију?

За телевизије и изборни процес једино је битно да новинари не буду навијачи и зато једино они и треба да буду оцењивани. У том случају је неопходно потребно да Привремено надзорно тело јасно наведе критеријуме оцењивања као и да се саопшти ко су људи који ће изрицати оцене професионалности новинара.