четвртак, 13.01.2022, 18:00 -> 18:07
Извор: РТС
Шта је Мали Божић и када смо почели да прослављамо Нову годину
Обичаји који се односе на прославу Нове године вуку корене из далеке прошлости. Слављење одласка старе и доласка нове године је прастари религијски, друштвени и културни догађај, али све до до двадесетих година прошлог века није обележаван 1. јануар. У српским сеоским срединама славио се Мали Божић, каже за РТС етнолог Весна Марјановић.
Током историје, како су се мењали религијски системи, мењали су се и календари, па и дан када се дочекује Нова година.
Српски стари обичаји спој су старословенске, старобалканске, али и староримске традиције.
Етнолог Весна Марјановић каже за РТС да је "коледа" словенска реч за почетак почетака и ознака за рађање новог периода.
"Имамо у бугарском језику, али и у српском у југоисточној Србији да се за Божић каже Коледа, а Божић је почетак почетака. Чак и за божићни колач негде кажу коледа. Уочи Божића, у зимском периоду, ишле су коледарске поворке", наводи Марјановићева.
Истиче да је тек двадесетих година двадесетог века Нова година у Србији почела да се слави, али да се у српским сеоским срединама није славио тај почетак, већ Мали Божић.
Објашњава да Божић представља рађање новог лета, новог вегетационог периода, младог сунца, али и Исуса Христа који треба да помогне у егзистенцији.
"Све што се дешавало у традиционалном моделу културе, у обичајној пракси, морало је да се потврди, ништа није трајало један, два или три дана. Дакле, пре седам дана смо имали Божић, а онда седми дан дочекујемо Мали Божић", истиче Марјановићева.
Каже да су сви ритуали повезани са Бадњим даном и Божићем преносили и на Мали Божић.
"Чували су се делови бадњка и поново се стављали, месио се посебан колач као нека врста чеснице, објашњава Марјановићева.
Весна Марјановић каже и да се претпоставља да јелка долази у Србију крајем 19. века са германском културом, као симбол вечитог живота и буђења природе.
Коментари