"Референдум о изменама Устава које се тичу правосуђа, циљ ефикасније и независније судство"

Циљ ових уставних промена требало би да буде да се правосуђе ослободи утицаја политике и да се усклади са законодавством Европске уније. То значи да судије и тужиоце више неће бирати представници извршне и законодавне власти, односно Влада и Скупштина, већ врхунски правници.

"Грађани пре свега треба да знају о чему гласају на референдуму. Ту нема никаквих преамбула које се тичу КиМ, Рио Тинта, већ се гласа искључиво о преоменама које се тичу правосуђа", рекла је за РТС Драгана Бољевић.

Устав није чаробни штапић, али ће се овим промена Устава променити правосудни закони.

"Циљ је да се правосудни систем унапреди, а да грађани буду сигурнији да ће добити праведнију судску одлуку. Неће све бити готово 17. јануара, уследиће реформа правосуђа која ће трајати бар годину дана", објашњава Бољевићева.

Заменик републичког јавног тужиоца Горан Илић каже да је најважније да ће се уставним променама обезбедити независно правосуђе, а то води до смањења корупције на нивоу целог друштва.

"Ако се прихвате ове измене, тужиоци ће моћи слободније да говоре и у јавности, јер ће бити заштићени имунитетом. Неће нам бити прећено ако јавно говоримо о чињеницама вазаним за своју функцију, па и о притисцима", истиче Илић.

Грађани би требало да добију већу гаранцију права у судским поступцима и скраћивање бесконачно дугих судских процеса.

"Потребно је да се законима постигне равномерна оптерећеност система, а не да рецимо у Београду грађани чекају годинама на судску одлуку", наводи судија Апелационог суда Драгана Бољевић.

Избор судија и тужилаца се до сада одвијао у једном, пре свега политичком процесу.

"Сада ће све судије бирати специјализовани Савет судства као и тужиоце, док ће врховног тужиоца предлагати специјализовано тело Високог савета тужилаштва иако ће се и даље политички бирати. Унутрашња слобода, али и одговорност сваког тужиоца биће много већа", објашњава Илић.

Измене су могле бити боље, али су и ове промене веома значајне, сагласни су Драгана Бољевић и Горан Илић који кажу да промене дају значајно боља решења у односу на постојеће, као и добру основу за реформе.

"Врховног тужиоца ће и даље бирати Скупштина, али у процесу у коме ће бити укључене све странке не само владајуће, а у избору судија и тужилаца учествоваће пре свега истакнути правници који немају страначке функције", тврди Илић.

Уколико се прихвате уставне промене, грађани када ступе у тужилаштво пред собом ће имати независно, али и одговорно лице што до сада није био случај, јер тужилац није имао одговорност, рекао је за РТС заменик републичког јавног тужиоца Горан Илић.