Ако имате проблема са шефом, постоји брз и бесплатан начин да га решите

Отказ уговора о раду, остваривање права на годишњи одмор, исплате зараде/плате, регреса за коришћење годишњег одмора и друге накнаде трошкова, исплате отпремнине, награда – све су то случајеви којима се бави Агенција за мирно решавање радних спорова. Агенција се, међутим, бави и дискриминацијом и случајевима злостављања на раду.

Директор агенције Ивица Лазовић каже да је реч о институту који постоји 16 година, који је добровољан и бесплатан. Иако се радним правом баве и Инспекција рада и ресорно министарство, Агенција је једина која се бавим алтернативним начином решавања спорова.

Реч је о добровољном поступку који се једноставно покреће: подноси се формулар Агенцији, који је прописан, а затим Агенција шаље формулар другој страни која има рок од пет радних дана да се изјасни.

Ако друга страна прихвати да се поступак решава мирним путем, покреће се поступак пред арбитром Агенције за мирно решавање радних спорова ако је индивидуални спор, односно миритељем ако је колективни и решава се у року од 30 дана.

"Овај поступак је кратак – за разлику од судских поступака, који у просеку трају пет година. Поступак пред Агенцијом често траје и краће од 30 дана", рекао је Лазовић.

Директор Агенције истиче да арбитражно решење има тежину судске пресуде, извршно је исправна и решава проблем.

Истиче да Агенција, ипак, није репресивни орган и не може да наложи нешто послодавцу, већ он мора да буде сагласан са поступком. Пракса је показала да послодавци имају поверење у Агенцију и у 2019. је постојала сагласност у 90 одсто случајева.

Ко посредује у споровима 

У споровима не посредују радници Агенције, у њој је запослено свега девет особа, већ независни арбитри у индивидуалним споровима, односно миритељи у колективним споровима:

То су независни експерти које бирају представници Социјално-економског савета и представници послодаваца, професори радног права, угледни адвокати и јавне личности који су у материји, као и судије у пензији.

"Њихове одлуке су на нивоу судских пресуда, односно наше арбитражне одлуке прате судске пресуде. У том погледу нема велике разлике", каже Лазовић.

Агенција је посебно значајна за синдикате и Унију послодаваца јер омогућава ефикасан, брз и једноставан приступ правди чланству. Иако су у почетку били неповерљиви према овом институту, пракса је показала да миритељи раде независно и да се не може утицати на њихов рад.

Агенција до сада решила 20.000 предмета 

За ових 16 година Агенција је радила на 20.000 различитих предмета, што значи да је око 1.000 предмета годишње. Тренутно се због пандемије бележи мали пад. У години пре коронавируса, 2019, забележен је рекорд јер је било 2.300 поступака.

"Корона је погодила све области па и свет рада, од незапослености, неисплата до прековременог рада од куће, права на дисконекцију. Португалија је, на пример, донела закон којим се ограничава радно време од куће, јер се изгубило осмочасовно радно време. С друге стране, опао је број пријава мобинга због рада од куће, али и штрајкова", навео је Лазовић. 

Додао је да је проблем у почетку пандемије представљало и то што није било могуће сести за сто, пружити руку, али да су брзо дигитализовали свој рад. 

Колективни спорови, који су срж синдикалног обраћања, знатно су ређи од индивидуалних, и има их тридесетак годишње.

"Најчешће су то штрајкови, примена и допуна колективног уговора, колективно преговарање, нешто што прати синдикално деловање. Адреса за решавање свих штрајкова је наша агенција. Ми кроз преговарање и методу мирења смо најефикаснији, брже се нешто решава него штрајком. Новим законом је предвиђена већа улога агенције у случају штрајка", рекао је Лазовић.

Када добије сагласност за арбитражно одлучивање, нема судског поступка, одлука је коначна, извршна и на њу нема права жалбе. Судски процеси нису искључени код колективних поступака, мада неки колективни уговори превенирају судске спорове.