Сећање на жртве холокауста

Председник Републике Борис Тадић изјавио је, на централној манифестацији обележавања Међународног дана сећања на жртве холокауста, да је у Србији неприхватљива нетрпељивост којој сметају етничке, националне, верске или политичке разлике.

"Никакве предрасуде и омразе које претендују да их оправдају и продубе, не могу угрозити наше уверење да је наш људски идентитет изнад свега тога и да у другоме препознајемо себе и могућност да обогатимо свој потенцијал хуманог и људског", рекао је Тадић.

Председник Тадић је подсетио да се увек залагао да се јеврејска заједница, као и друге заједнице у Србији, осећају као равноправни члан друштва, и поручио да ће увек бити на страни оних чији је етнички, културни, верски и људски идентитет угрожен.

"Сведоци смо настојања да се забораве ова трагична искушења холокауста, да се ревидира историја нацистичких злочина, да се обнове идеологије нетрпељивости, расизма и шовинизма, етничког, верског и других фанатизама. То у Србији не може и не сме да се догоди", рекао је Тадић.

Србија ће, како је додао, учинити све да очува и зашти историјске споменике и обнови меморијалне просторе холокауста.

"Делим са вама уверење да ће нас остварење племенитих амбиција увести у ред земаља које познају етику историјске одговорности и културу памћења жртава.

Радимо озбиљно на развијању програма образовања о холокаусту у нашем образовном систему, учествујемо у међународним пројектима истраживања и обележавања сећања на жртве холокауста, а очекујем да заједно са градским властима Београда и Србије обележимо и заштитимо све места страдања Јевреја у нашој земљи", рекао је Тадић.

Сећање на холокауст

На манифестацији одржаној на месту некадашњег логора Старо сајмиште говорио је и амбасадор Израела Артур Кол, који је поручио да се сећање на холокауст мора чувати како би се избегло да расизам, предрасуде и мржња поново превладају.

"Усвајајући овај дан, УН су, не само затражиле од држава чланица да проучавају и памте ову тамну мрљу људске историје, већ су признале да се геноцид може поново догодити, било где и у било ком тренутку, осим уколико не учинимо све како бисмо се супротставили дискриминацији, прогонима и расизму, где год и када год се они појавили", рекао је Кол.

"Стојим пред вама као представник независне јеврејске државе, обавезујући се да ћу памтити жртве холокауста и све жртве слепе мржње било где на планети, јер уколико људски род подлегне злу прогона и мржње, мржња ће нас довести до потпуног уништења", казао је Кол.

Амбасадор Израела изразио је очекивање да ће Србија током ове године постати пуноправни члан Радне групе за међународну сарадњу у области образовања, сећања и истраживања холокауста.

Венце крај споменика у спомен-парку Старо сајмиште положили су и председник Скупштине града Београда Александар Антић, немачки амбасадор у Београду Волфрам Мас и представници јеврејске и ромске заједнице.

Логори смрти

У Другом светском рату у логорима смрти и другим стратиштима бивше Југославије побијено је око 600.000 Срба, 80.000 Рома и 63.000 Јевреја.

У знак сећања на побијене логораше, у Јајинцима je одржана комеморација и положени су венци.

У центру за културу Стари Град свечано се обележава 90. година Савеза јеврејских општина Србиј, а тим поводом припремљена је изложба "Савез јеврејских општина 1919-2009 - од Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до Републике Србије".

У задужбини Илије Коларца у 18.00 часова биће представљена књига Јаше Алмулија под називом "Јевреји и Срби у Јасеновцу" коју је објавио "Службени гласник".

У Србији је обележавање Дана сећања на жртве холокауста почело јуче када су у основним и средњим школама одржавани тематски часови о феномену холокауста, концентрационих логора, масовних страдања цивила, мржње, антисемитизма и ксенофобије.

Министар културе Небојша Брадић примио је представнике Меморијалног музеја холокауста из САД који бораве у Београду и том приликом је договорена даља сарадње са Архивом Србије на прикупљању архивског материјала из периода нацистичке окупације Србије.

У Заводу за заштиту споменика културе одржана је презентација принципа и начин заштите места страдања жртава Другог светског рата на примеру пројеката извођења мера заштите на Јеврејском гробљу на Лединама и Спомен - парку Јајинци у Београду".

На промоцији тематског броја годишњака Музеја жртава геноцида "Прилози истраживању злочина геноцида и ратних злочина" указано је на проблем да неке земље у којима се догодио Холокауст, попут Хрватске, обележавају међународни, али не и национални дан сећања на жртве, као да се холокауст догодио негде другде.

На данашњи дан ослобођен Аушвиц

Међународни дан сећања на жртве холокауста - 27. јануар установљен је 1. новембра 2005. године Резолуцијом Генералне скупштине УН.

Тог дана је совјетска "Црвена армија" 1945. године ослободила Аушвиц и суседни Биркенау, најцрње стратишта у историји човечанства, на којима је уморено 1,5 милион људи, од тога милион Јевреја.

Холокауст је био политика Хитлеровог Трећег рајха чији је циљ било "коначно решење јеврејског питања" потпуним затирањем тог народа у Европи, али и уништење других народа који нису "чисте", аријевске расе.

У холокаусту који су спровели нацисти и њихови савезници нестало је између девет и 11 милиона људи, од тога око 5,8 милиона Јевреја.

Свет је данас свестан ужаса холокауста из Другог светског рата, али и даље постоје исламске и посткомунистичке земље у којима се негира тај злочин, оценио је директор Центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф.

Обележавање Међународног дана холокауста показује да је достигнут највиши ниво у обележавању сећања на тај велики злочин, рекао је Зуроф, али и упозорио да нам прете нове опасности у виду оружја за масовно уништење.

"Милиони живота могу бити уништени у секунди", рекао је Зуроф, и зато је веома важно да стално образујемо младе генерације и истичемо различитости као нешто што спаја, а не раздваја људе.