Прогањање на интернету – одговор на проблем је много више у превенцији него у репресији

Чак 97,2 одсто анкетираних корисница друштвених мрежа доживело је неки облик прогањања на интернету, показују резултати истраживања Алтернативног центра за девојке.

Анализом је утврђено и да су већину анкетираних корисница друштвених мрежа прогањале непознате особе.

Негативни и непријатни коментари, претње, ухођење, увреде, сексуално узнемиравање, само су неки од облика насиља на интернету које су доживеле три од четири анкетиране жене.

Адвокатица Милена Васић рекла је за РТС да је тешко направити потпуни статистички преглед стварног насиља које жене доживљавају на интернету, јер се ради о великом броју кривичних дела: имате кривично дело угрожавања сигурности, прогањања, неовлашћеног фотографисања, објављивања фотографија, видео-снимака – спектар кривичних дела за која није могуће направити статистички пресек.

У истраживању, од 97 посто корисница које су се изјасниле да су доживеле неки облик насиља, тек 14 посто њих је поднело пријаву.

Објашњава да се кривична дела учињена на интернету пријављују Тужилаштву за високотехнолошки криминал, корисници углавном препознају понашање које није дозвољено кроз лично осећање страха и угрожености и кроз мењање навика на одређеним друштвеним платформама, уопште мењање понашања на интернету.

"Закључавају налоге, бришу налоге, склањају се, и ту се идетификује оно што спада у недозвољено понашање", каже она.

Често гледамо у кривичноправну заштиту као у некакво решење проблема, каже Васићева и додаје да се заиста мало бавимо питањем превенције.

"Када дође до потребе да кривично заштитимо некога, у питању је озбиљно и поодмакло забрањено понашање, које је нанело неку штету, одговор на овај проблем је много више у превенцији него у репресији", подвукла је она.

Отежано процесуирање када се ради о непознатом починиоцу 

Извршиоци се лакше одлуче да прогањају на интернету, скривају се иза лажних профила.
Онлајн дистанца отежава процесуирање.

"Отежано је процесуирање, поготово када се ради о непознатом починиоцу, процедура је таква да наши државни органи, под претпоставком да су озбиљно схватили кривичну пријаву и претњу, морају да се обрате компанији која стоји иза интернет платформе на којој се дешава насиље и да траже податке о том кориснику, постоји ризик да те податке неће добити, да ће дуго трајати период док не добију податке", каже Васићева.

Према њеним речима, процес може да траје дуго, може да не добије одговор уопште, поједине компаније могу да одбију такве захтеве.

Зависи од случаја до случаја, од оперативних података – да ли је проблематична особе оставила неки податак који би могао да је идентификује, па да се не иде тим путем, то зависи од самог случаја, веома мало има окончаних судских поступака, каже адвокатица.

Свега 11 пресуда за прогањање 

"Када је рађено истраживање 2020. године, било је свега 11 пресуда за прогањање, у две пресуде је била изречена затворска казна, у шест пресуда је била условна осуда, а у две је била нека друга мера. Тај мали број изречених пресуда говори да мали број случајева види епилог на суду, било је 111 кривичних пријава прогањања, од којих су 24 одбачене", истиче она.

Неке компаније су најавиле да би могле да пооштре политику безбедности.

Васићева каже да се компаније које се баве друштвеним мрежама декларативно залажу за борбу против насиља, али када се насиље дешава на тим платформама, не реагују адекватно.

"Само поступање компаније може да буде значајно за превенцију, али има различитих облика друштвеног поступања почев од најранијег узраста, када дете први пут користи неку интеракцију, користи интернет, када треба обратити пажњу шта је дозвољено а шта недозвољено понашање", закључила је Васићева.