Празник Светог Саве

Празник Светог Саве, оснивача аутокефалне Српске цркве и њеног првог архиепископа, који је својим заслугама уведен у ред најпоштованијих светитеља, обележен је у православним храмовима и образовним установама у Србији.

Поводом Савиндана, патријарх српки Иринеј служио је празничну литургију у Саборном храму Свете Тројице у Нишу, а епископ хвостански Атанасије у београдском Спомен-храму Светог Саве.

Срби из северног дела Косовске Митровице и ове године организовано су присуствовали светој литургији и сечењу славског колача у православном храму у јужном делу града.

Празник је прослављен и на Православном богословском факултету у Београду, највишој образовној установи СПЦ, у чијој је капели Светог Јована Богослова литургију предводио епископ бачки Иринеј.

У амфитеатру Факултета СПЦ одржана је традиционална празнична академија, на којој су  уручене дипломе и признања студентима.

Академији су присуствовали министри вера и просвете Богољуб Шијаковић и Жарко Обрадовић, а међу представницима других цркава и верских заједница београдски надбискуп Станислав Хочевар, београдски нунције Орландо Антонини, муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић и други.

Централна манифестација, Светосавска академија под називом "Историја Савом започиње", одржава се вечерас у Центру "Сава". Пренос је на Првом програму РТС-а од 20 часова.

Светосавске награде најбољима 

Најбољима у протекој години уручене су Светосавске награде за 2009. годину. Награђено је 15 ученика, професора, образовних установа од вртића до универзитета. Међу награђенима је и гимназијалац Милорад Пејић, који је прилагодио Мендељејев периодни систем слепим особама.

Приликом доделе Светосавске награде за посебан допринос развоју образовања и васпитања у Србији, министар просвете Жарко Обрадовић је рекао да је за просветне раднике Дан школске славе прилика да се сете ко је био Свети Сава, шта је радио, колико је велика његова улога као државника, писца, али и као просветитеља. 

Добитници Светосавске награде треба да буду углед и за друге и прилика да и они покушају у годинама које долазе да постигну резултате, који би их водили до ове награде, изјавио је министар Обрадовић и поручио да без образовања нема будућности.

Обрадовић је рекао да су ту награду добили захваљујући ономе што су учинили у годинама пре, не само у току ове године, било да је реч о појединцима или институцијама.

Према његовим речима, сви нивои образовања пођеднако су важни, а сваки ниво образовања говори о квалитету не само образовног система земље, него и о квалитетима које Србија поседује.

"Уверен сам да можемо и у годинама које долазе да нађемо решења за питања и проблеме које имамо у образовању, а да оно добро што поседујемо, а имамо пуно тога доброг, афирмишемо и покажемо другима како је то могуће", рекао је Обрадовић.

Први српски архиепископ, светитељ и просветитељ 

Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просветитељ. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава.

Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља који су му наменили владарску мисију.

Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.

Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира, и тако остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.

У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа.

Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност СПЦ, а његова дела "Номоканон" (1220) и "Синодик православља" (1221) постали су правни и духовни стубови српске државности.

Сава је преминуо 1235. године у бугарском граду Трнову као први архиепископ СПЦ, а остао је познат генерацијама као оснивач и творац "светосавског православља".

Кнез Милош Обреновић је 1823. године наредио да се Дан Светог Саве обележава као школска слава у Србији.

Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу 2. јануара 1840. године, одлуком Совјета Књажевства Србског и те године прослављан у Крагујевцу и Београду.

Синан паша спалио је на Врачару 1594. мошти Светог Саве које су до тада биле чуване у манастиру Милешева. Сматра се да су Турци Савине мошти спалили у уверењу да ће тако уништити веру и сваки утицај Светог Саве на Србе.