Ко више штити радника – синдикална права или црквени календар

Државни празници, слободни викенди, дани одмора – све то следује запосленима по Закону о раду.

Ипак, дана за предах никад доста, па је питање да ли би поштујући црквени календар имали више дана да "данете душом".

Када се то претвори у бројеве, ко више штити раднике – црвено слово или синдикална права?

Радничка права – државни празници, одмори, викенди

Радници који се уздају у Закон о раду и синдикална права одмарају се државним празницима, данима одмора и најчешће викендом.

Када је реч о државним празницима, они су ове године запосленима донели 11 дана за предах. Православни верници имају право и на слободан дан за крсну славу.

Закон о раду каже и да запослени има право на годишњи одмор и то најмање 20 радних дана.

Управо тај закон наводи и да радна недеља, по правилу, траје пет дана. Дакле, викенди су слободни то јест два дана недељно се не ради. Ове године, рачунајући суботе и недеље, имамо 104 дана викенда. Два дана државних празника поклапају се са суботом (које смо урачунали у 11 дана празника), па када се то одузме остају 102 дана викенда.

Сума сумарум, 11 дана празновања, један дан за крсну славу, 20 дана одмора и 102 дана викенда да се душом дане – укупно 134 слободна дана која имају радници загледани у Закон о раду.

Ко је изабрао да ради и суботом, што је чест случај код предузетника, могу да забораве 52 слободна дана те им остају 82 дана одмора током године.

Црвена слова и недеље

Поједине дане Црква је посветила значајним догађајима и великим светитељима и ти дани су уписани црвеним словом у православном календару. Оним радницима који би волели да своје радне дане могу да ускладе са црквеним календаром, јасно је да би црвена слова били нерадни дани. Таквих је у једној години 38.

Васкрс је највећи хришћански празник, јер је тог дана Исус Христос васкрсао из мртвих и то је најзначајнији догађај у историји света на коме почива хришћанство. Због толиког значаја и свака недеља у току године посвећена је васкрсењу.

А како каже једна од Божјих заповести, "сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и обави све послове своје, а седми дан је одмор Господу Богу твоме". Дакле, радници који поштују црквени календар не би радили ни недељом.

Деси се да неки празници "падну" у недељу, а два су увек тог дана – Васкрс и Цвети. Поред та два празника, ове године у недељу се прослављају и Тројице, Лучиндан, Аранђеловдан и Никољдан. Дакле, ове године се шест празника обележава баш у недељу (већ смо их убројали међу црвена слова) и када се то одузме од 52 недеље, колико их је ове године, долазимо до броја од 46 слободних недеља.

Саберемо ли црвена слова и недеље којима се не ради, држећи се црквеног календара ове године имали бисмо 84 дана за одмор.

Када се подвуче црта, рачун каже следеће: "радници ударници" су они који раде и суботом – ове године имају 82 слободна дана, нешто више дана за предах имали бисте поштујући црквени календар – 84 слободна дана, док запослени који се у потпуности држе својих синдикалних права и не раде оба дана викенда имају осетно више дана за одмор – чак 134.

Теоретски, најбоље би прошли они који "поштују" и Закон и црквени календар, што није наодмет проверити пре уласка у посао, па се са њима договарајте о прецизном року и пеналима ако га не буду поштовали барем онолико колико поштују себе. Или се помолите да све прође како треба и да на крају будете задовољни обављеним послом.