Плазинићи живе у кући без купатила, користе запрегу са кравама – спас би им био полован трактор

За породицу Плазинић из Горачића краве су извор прихода, али морају да их користе и уместо преко потребне механизације. Главни Момиров сувозач је син Младен.

"Једино превозно средство што имам да притерам сјена и дрва што ми треба. Друго нема", каже Момир Плазинић.

"То се зове винт. Он кад идеш низбрдицом мораш да га привијаш, а кад идеш узбрдо мора да се одвија", објашњава његов син Младен.

"Сјечу се дрва, шта год треба, ко зовне идем. Значи, нема да не идем. Јуче сам ишао, стругао човеку дрва, ништа што је киша. Значи мора, ђеци треба за у школу", додаје Момир.

Имају четворо деце. Двоје су одлични ђаци, а најмлађи још нису стасали за школску клупу. Живот на селу изискује мноштво обавеза, одлазак у надницу, али остане мало времена и за понеки несташлук. Свако дете има своју жељу.

"Волела бих да будем полицајац или инспекторка полиције", каже Младена.

"Моја жеља је да имам трактор дуплак", наводи Младен.

Владе Драгић је на Фејсбуку пре четири месеца покренуо акцију за обнову куће Плазинићима у којој нема ни купатила.

"Услови видели сте да је неприлазан пут до куће, немамо пут, али имају две кравице са којима довлаче храну за њих и дрва. Имају моторне тестере, којим отац зарађује у шуми дневнице, посјечи и чак има овај стари култиваторчић са којим коси исто да заради. И ова деца нису гладна, нећемо да кажемо да су гладна, али се купају у кориту", каже Владе Драгић из Чачка.

Уз појединце, подршку је пружила Општина Лучани, али је пандемија све успорила. Једини сигурни месечни извор прихода је дечји додатак од 12.000. За другу помоћ се нису обраћали, јер кажу да се мора радити и зарадити.

"Он ради, ја кући, ђеца и тако, шта ћемо", поручује Милица.

"Значи, нон стоп сам. Кад може, време кад даје, кад је овако лепо ја идем", додаје Момир.

Плазинићи кажу да би много тога и сами решили кад би имали бар половни трактор.