"Трагови се увек нађу" – како почиње и на чему се заснива истрага најтежих кривичних дела

Одељење за потраге за несталим лицима Полицијске управе за град Београд скоро сваког дана добија пријаве, а викендом понекад бележе и више од 10. Осим за несталим малолетницима, ово одељење трага и за пунолетним грађанима који су, из неког разлога, отишли од куће.

Током прошле године, потраге у Београду су у 95 одсто случајева окончане успешно. Колико ће полицијских службеника изаћи на терен, која територија ће се претраживати, зависи од случаја до случаја.

Од тренутка када се злочин догоди, истрагу треба покренути што пре, јер што више дана прође детаље је све теже открити. Истрага почиње од прве полицијске патроле на месту злочина, касније форензичара и тужиоца. Снег, киша и врућина могу да оштете или скроз униште трагове, али редослед у истражном поступку је исти.

"Ако прође 10 минута, а не сат времена, три дана или 15 дана, свакако је веома лоше за изузимање трагова, ако причамо о биолошким траговима, на човеку, на животињама, па и на биљкама", истиче проф. др Звонимир Ивановић са Криминалистичко-полицијске академије.

Др Младен Милошевић са Факултета безбедности наводи да то компликује истрагу, али не утиче на казну која ће бити, али ће, додаје, протоком времена свакако бити теже прикупити све доказе.

Лоцирање базних станица мобилних телефона, разговор са очевицима, било каква мрља на неком предмету, путања кретања особа, неки су од битних елемената истраге. Чак и када су тело или оружје изгорели, постоје физичко-хемијске методе помоћу којих трагови могу да се врате.

"Ми увек нађемо неке трагове, увек се нешто нађе. Можда није одмах повезано са извршиоцем директно, али касније може бити од велике помоћи у поступку", каже Ивановић.

Убиство више људи и начин на који су убијени окарактерише се као тешко убиство, а казна зависи од више фактора, кажу стручњаци.

"Све оно што се дешава након извршеног кривичног дела може да утиче на одлуку о казни, али може да утиче и однос пре тога дела који је постојао између лица", истиче Милошевић.

Некад је тешко помоћу материјалних трагова решити злочин, па се истрага фокусира на друге елементе.

"На пример, то је када имате неки видео-запис који је материјални доказ, али лошег квалитета. Ви ћете тада укључити неке друге људе које препознате на снимку да питате да ли је то тај човек на снимку и да ли га знају, фокусираћете се на те ствари", објашњава Ивановић.

Убиство породице Ђокић, случај малчанског берберина и убиство Тијане Јуриће неки су од најтежих злочина последњих година. Према кривичном законику, кажу стручњаци, за најтеже злочине предвиђена је казна затвора од 10 до 20 година или доживотна затворска казна.