РТС: Одлука Твитера је неутемељена и политичка, нећемо објављивати тамо док се не промени

Радио-телевизија Србије неће се оглашавати на друштвеној мрежи Твитер на налозима који су обележени било каквом ознаком иза које РТС не стоји нити ју је изабрао приликом регистрације налога.

Неприхватљиво је да техничка платформа, како се Твитер представља, дописује или додаје било какав текст у наше објаве, без нашег допуштења или захтева.

У овом случају, Твитеров додатак представља етикетирање, што је врста недопустивог притиска на медиј, посебно на медиј који је члан ЕБУ, чиме се техничка платформа за објаву кратких порука ставља у позицију врховног цензора, иако за то нема никакву легитимацију, док за себе тврде да им је слобода мишљења и говора светиња.

Скандалозно је да Твитер није обавестио РТС да ће та њихова напомена бити примењена на нашим објавама како бисмо правовремено донели одлуку о даљем поступању и присуству на овој мрежи, под измењеним условима. Нити нам је Твитер понудио било какво озбиљно и на аргументима засновано образложење за свој поступак.

Критеријуми по којима се оваква етикета додељује медијима су или нејасни или недоследни. Ако је критеријум финансирање медија из државног буџета онда би исту ознаку коју је Твитер доделио РТС-у морао да носи већи број медија на овој мрежи, чак и чланова ЕБУ, али не и РТС јер се медијски јавни сервис Србије не финансира из државног буџета.

Конкретније, 31 јавни сервис у Европи финансира се сасвим или делимично из државног буџета те „заслужују" незграпно формулисану етикету да „сарађују са владом". Шта тек рећи за медије попут Радија Слободна Европа, Дојче Велеа (DW) или Гласa Америке (VOA) којима је држава оснивач и финансирају се у потпуности из државног буџета али на то корисници Твитера нису упозорени? Напоменимо да DW и VOA одлично сарађују са РТС и ова примедба никако није позив да се етикерирање медија прошири, напротив.

Што се других критеријума тиче, објављених на сајту Твитера, анализом садржаја које је РТС објављивао на овој мрежи компјутерски алгоритам није могао да дође до закључка да су прављени под притиском или утицајем власти у Србији, посебно то није могуће закључити за налог „РТС Магазин" који објављује неполитичке, забавне садржаје и није регистрован као званични налог РТС-а, за разлику од налога „РТС Вести". Или налога „РТС Спорт" који јесте званично регистрован, а није обележен као „медиј који сарађује са владом".

Не постоји ни упутство шта медиј треба да уради да би се „ослободио" етикете, то јест да компјутерски алгоритам престане да га препознаје као „сараднички". Ако је до компјутера, то би се лако решило објављивањем садржаја који се уклапају у критеријуме платформе. Јер Твитер не би смео да суди о медију на основу онога што не види, а његови алгоритми не могу да виде ништа изван сопствене мреже.

Све то наводи на закључак да се не ради о алгоритамском сврставању већ о политичкој одлуци, односно о облику политичког притиска на медиј за који управо Твитер оптужује Владу Србије, не пружајући за то никакве доказе. То је увреда и за кориснике Твитера који се сматрају неспособним да сами донесу закључак о садржају који читају и прате.

Независно од одлуке да под промењеним условима, етикетиран и под политичким притиском РТС неће објављивати ни на једној платформи, сматрамо да је неопходно да ЕБУ реагује и спречи сваку врсту притиска великих компанија на своје чланице.

Понављамо, РТС ниједном својом објавом никада није прекршио правила која је Твитер као приватна компанија успоставио, ни садржинска нити ауторска. Утицај и значај Твитера у свету захтевају да се одлуке о утицају компаније на садржај који корисници тамо постављају доносе јавно и транспарентно, што овде није случај и представља пример опасне праксе по медијске слободе у Европи.

Опасно је медијске раднике, нарочито новинаре, проглашавати сарадницима власти. То им укида медијску неутралност, претвара их у мете и излаже безбедносним ризицима. Нажалост, РТС о овоме говори веома аргументовано. Претходни пут када је овој кући додељена таква етикета, а РТС проглашен „легитимним циљем", НАТО је у бомбардовању убио шеснаесторо наших колега. Осим што је то још увек некажњени ратни злочин, представља и опасан преседан који је омогућио многима да се на њега позивају да би нападали медијске раднике широм света.