Цуцић: За решавање проблема избеглица из Хрватске недостаје политичка воља

Владимир Цуцић, комесар за избеглице је навео да је 650.000 људи који су дошли из Хрватске и још око 200.000 са Косова и Метохије учинили све да савију себи ново гнездо у новој домовини.

Навео је да је избеглицама највећи проблем то што су своја врата и свој кључ и даље недостижни за многе, али су успели да нађу посао и да се образују. Данас у Србији постоји само колективни центар у Бујановцу.

"Од 1.200, односно 700, ми смо дошли до тога да уназад три године имамо само један једини колективни центар са 50 људи у Бујановцу и због очигледног недостатка воље да се то реши. Постоје средства за то, постоји расположење наше, држава је обезбедила, међународна заједница је обезбедила, али много тога што треба да уради локална самоуправа је много тешко обезбедити", навео је Владимир Цуцић.

Додао је да људи у том колективном живе "врло бедно" и "као да су дошли прекјуче", а на пре 1999. године.

Цуцић је нагласио да неформалних центара у Војводини више нема.

"Тешко је говорити о повратку у Хрватску" 

Када је реч о људима који су дошли из Хрватске, Цуцић је објаснио да много тога није урађено за разлику од избеглица из Босне и Херцеговине, чија су права загарантована међународним споразумима.

"Годинама ми инсистирамо на томе да се исплате доспеле, а неисплаћене пензије, да се препозна и да се врати 30.000, 40.000 станарских права. Инсистирамо да се види шта ћемо да радимо са узурпацијом, што старе девизне штедње, што пољопривредног земљишта. Мало се ту урадило. Пре приступа Хрватске Европској унији, те две године, постојала је богзна нека воља, после тога је та воља нестајала и сада смо у ситуацији да и даље људи имају проблеме које су имали пре 20 година тамо", истакао је Владимир Цуцић.

Додао је да је тешко говорити о повратку, али и да постоји опредељење људи да узму документа Републике Хрватске и других земаља у којима су живели, што олакшава одређене ствари.

"Ако постоји нека спремност да се врате, постоји спремност старијих људи, али врло малог броја. Ми радимо то сваке године, али кад то не пређе пар стотина на годишњем нивоу, јасно вам је колики је то број", казао је Цуцић.

У БиХ је боља ситуација 

Навео је да је захваљујући Дејтонском споразуму боља ситуација са онима који су дошли из Босне и Херцеговине.

"Ви сте имали најкрвавији рат у Босни, најкрвавији могући рат, најстрашније дешавање, да би четири године после завршетка тога рата људи долазили комплетно у посед своје имовине, обезбедили поврат, укључили пензије и све ово остало", нагласио је Цуцић.

Додао је да одређен број људи и даље није остварио своја права, али да мисли да ће држава то решити.

Говорећи о расељенима са Косова и Метохије, Цуцић је навео да тамо нема шта није проблем и да је у питању најмањи могући повратак забележен у историји присилних миграција.

"Ако ми причамо о 1,7 одсто повратка, а Тутси и Хути су са онако крвавим сукобима имали повратак од 12 посто, онда вам је потпуно јасна која је ту воља. Погледајте, једна једина жена смета целој Ђаковици. Шта ће она ту да вам уради?", навео је Цуцић.