Предраг Марковић: Хрватско величање "Олује" било би комично да није трагично

Међу жртвама те акције хрватске војске и полиције су 553 жене, а 80 одсто њих је било старије од 60 година. Страдала су и деца, немоћни, стари.

На чињеницу да ће Хрвати сутра славити Дан победе, историчар Предраг Марковић каже да је чудно славити "победу над разоружаном и обезглављеном војском Републике Српске Крајине".

"To je јако чудно. Државу дефинишу и празници. Сви у региону славе велике битке. Бугари и Македонци славе велике победе, устанке против Турака, Мађари славе борбе са бечким двором и Совјетским Савезом", наводи Марковић.

"С друге стране, Хрвати славе победу над разоружаном и обезглављеном и малобројном војском РСК", додаје Марковић.

Гледајући у односу на остале околне државе, Марковић сматра да не постоји "беднији државни празник од хрватског Дана победе".

"Слави се дан када је седам пута бројнија хрватска војска уз подршку снага САД, које су претходно уништиле системе везе војске РСК, протерала двеста хиљада људи", наглашава Марковић.

Указује да су већина жртава "Олује" стари људи.

Парадокси хрватског празновања

Према његовим речима, злочине код Срба вршили су паравојне формације, док су код Хрвата то чиниле редовне једнинице војске и полиције.

На то што је из године у годину Загреб све више велича "Олују", Марковић каже да би било комично да није трагично.

"Иронија историје је да су два највеће личности са територије Хрватске Срби – Милутин Миланковић и Никола Тесла. Лик Тесле ће бити на кованицама евра, а већину рођака побиле су му усташе 1941, а потомци протерани 1995. Чак му је срушен и споменик у родном месту", подсећа Марковић.

Како истиче, Хрвати су "ослободили од српског становништва" скоро трећину територије.

"Западни део некадашње РСК је постао пустиња, број повратника је безначајан. Људи који би се можда вратили не знају да ли су на некој тајној оптужници, а ни имовинска, ни пензијска права нису решена", додаје Марковић.

Као још један парадокс стварности у региону, Марковић истиче да је Федерација БиХ узор по поштовању стамбено-имовинских права у поређењу са Хрватском, која је чланица ЕУ.

Сећајући се 4. августа 1995, Марковић каже да је тог дана видео један прашњави "југо" са регистрацијама Книна где су родитељи седели у возилу, док су деца гледала излог са слаткишима, свађајући се шта ће да купе.

"Родитељи нису имали од чега. Упитао сам децу да ли желе да им купим чоколаду. Девојчица је одговорила да не треба и да она има своје паре.

Дете је показало да има интегритет и понос, додаје Марковић.

На питање на шта треба да будемо поносни када је тај страшан догађај у питању, Марковић каже да је то чињеница да се избегли народ издигао као Феникс из пепела.

Свуда где су Крајишници дошли има много деце и школе су пуне. Једине школе у Србији где има вишка ђака су средине где су се настанили Крајишници, закључује Марковић.