Професорка Басара: Увек сам се трудила да пацијенти осете поверење и љубав коју пружам

Професорка докторка Надежда Басара, која је једна од највећих стручњака у области матичних ћелија и лечења малигних обољења на свету, истиче да је орден који је добила посебном светлошћу обасјава не само њу, него и целу њену породицу.

Указала је да је додела била величанствена, као и да је том чину присуствовала цела породица.

"Изузетно је било лепо, осећала сам се на неки начин узвишено, заиста је било прелепо", додаје докторка Басара.

Истакла је да предлог да она добије признање долази од парохије из Хамбурга, али првенствено од народа.

"Твоја црква и твој парох у иностранству, у даљини, је та нит која вас повезује са отаџбином и постојбином. Наши свештеници имају контакте са пацијентима и из народа је дошао тај предлог који је онда даље пренео на владику Григорија, он је дао предлог Светом Архијерејском Синоду и на крају је дошло до те доделе јуче", објаснила је докторка.

"Важно је не само разговарати са пацијентом, него и са његовом породицом"

Цитирала је хиландарски медицински кодекс који каже да лекар не сме да буде лаком на новац и да не сме тиме да буде руковођен у лечењу пацијента, него љубављу према пацијенту.

"То сам се увек трудила, да моји пацијенти у првом разговору који имају са мном, који болују од тешких болести, осете то поверење у мене и љубав коју пружам. Мислим да је то јако важно у првом контакту између пацијента и онога ко га лечи", каже докторка.

Наглашава да је изузетно важно не само разговарати са пацијентом, него и са његовом породицом.

"Да им представите могућности лечења, дијагнозу, детаљно објасните. Ти разговори трају и више од једног сата, али је важно да у том првом разговору да је пацијенту и његовој породици јасно шта их све очекује, о ком се периоду времена ради. То су обично лечења која трају између шест месеци и годину дана и некада и дуже", објаснила је докторка Басара.

На питање како је пандемија утицала на њену специјалност, лечење матичним ћелијама, докторка каже да није уопште утицала на лечење матичним ћелијама због тога што су то јако тешки болесници којима уопште не можете да померите терапију.

"Терапија треба да се примени у једном одређеном периоду болести и нема одлагања. Једино да је неки од болесника оболео од ковида онда бисте морали да одложите лечење, иначе лечење мора да се настави. Тако да смо ми и даље радили и имали практично идентичне бројке као и претходних година и пацијената и трансплантација", додала је докторка.

Говорећи о томе да ли матичне ћелије могу да помогну у лечењу од ковида, Басара истиче да не могу и да је у почетку било неких дезинформација, али да то није тачно.

Када је реч о лечењу најтежих болести, докторка Басара наводи да је дијагноза изузетно важна, да се постави брзо, али и да се постави тачна дијагноза.

"То је још важније – брзина и тачност, тј. прецизност дијагнозе. У дијагностици се све више примењују, то је сада практично стандард, молекуларне методе, тако да без те дијагностике нема ни постављања прецизне дијагнозе", каже докторка.

Указала је да су на клиници у Немачкој у могућности да за 48 сати поставе прецизну дијагнозу акутне леукемије.

Да ли је могуће спречити малигне болести

Одговарајући на питање да ли је могуће спречити настанак малигних болести и како, докторка каже да код неких малигних обољења је могуће да се спречи – и ту се увек истиче пушење.

"Не треба пушити, јер се то директно повезује са карциномом плућа, али не само са карциномом плућа него и са другим карциномима. Треба водити здрав живот, свакодневно кретање најмање 30 минута дневно, медитеранска исхрана, алкохол само у мањим количинама дневно – то је оно што је важно да се уради да би се спречила малигна обољења", каже Басара.

Ипак, како каже, некада и када све то радите генетика је та која одређује и долази до болести.

"Ако знате да вам у породици неколико чланова са мајчине и очеве стране или са једне стране има малигну болест онда свакако треба редовније да радите контроле посебно колоноскопију код карцинома дебелог црева већ од 50 или 55 године или мамографија код жена које имају у породици рак дојке", објаснила је докторка.

Поред тога истиче да пушачи треба редовно да одлазе код лекара, бар једном годишње на систематски преглед и рендген плућа.

Истакла је да се медицина развија у правцу циљане медицине и циљане, индивидуалне терапије.

"Циљ је у брзој дијагностици да пронађете тај антиген на ћелији за коју постоји лек који можете да примените и велики број тих лекова су или антитела или лекови из групе циљане терапије. То је развој хематоонкологије, која је све више и више постала амбулантна грана медицине, мали број болесника се лечи на одељењима", навела је докторка Басара.

"Нажалост, најбољи не остају овде" 

На питање када можемо очекивати да поново дође у Србију или да се врати заувек, докторка Басара каже да никада није изгубила контакт са земљом.

"Они који нас познају, наши пријатељи и пароси у парохијама где смо овде живели у Савском венцу и на Бановом брду кажу да у суштини ми никада нисмо ни одлазили, иако сам 1997. године отишла из Клиничког центра Србије и почела да радим у Немачкој, у суштини никада нисмо одлазили и виђали смо се чешће са пријатељима из Београда него што су се они виђали са пријатељима који су остали у Београду и никада нисмо изгубили, преко наше парохије у Немачкој, контакт са земљом", наглашава докторка.

Указала је да јој стиже пуно порука од наших људи који живе у Немачкој и да се труди да одговори на све, али да некада то није могуће.

"Тај контакт је врло важан, јер наравно да се наш свет који живи у Немачкој осети сигурније када има контакт са нашим лекаром, али наших лекара је све више и више у Немачкој. Нажалост, најбољи не остају овде", наводи докторка.

На питање може ли се поредити здравство у Србији и Немачкој, докторка Басара каже да јој је тешко да одговори на то питање, јер не ради овде дуже од 20 година.

"У суштини је недостатак лекова и брзе дијагностике оно што наше лекаре у Србији успорава у даљем напретку, али мислим да то није тако једноставно када знате да постоји лек у свету који не можете да примените и то је оно што је велика предност рада у Немачкој да сваки лек који може да помогне вашем пацијенту можете да набавите без обзира ако је регистрован негде у свету", закључила је докторка Басара.