Eпархија: Пет година одбијања да се манастиру Високи Дечани упише имовина

У јуну 2019. године, Уставни суд се обратио манастиру Високи Дечани, након што се манастир жалио због неизвршавања поменуте одлуке, и саопштио да су одлуке Уставног суда обавезујуће за судове, сва лица и институције на Косову и да су одлуке уставног суда објављене у Службеном гласнику.

Пошто је то учињено, подсећају из Епархије, Уставни суд наводи у свом одговору, да то обавезује све стране у процесу, и на крају писма саопштава да ће предузети све што је у његовој надлежности по уставу и законима.

Нажалост, иако се манастир у међувремену обратио и Централном катастру у Приштини, одлука није извршена. Прошле године, уз пуни надзор мисије ОЕБС-а на КиМ, поновљена је процедура захтева за упис земље по одлуци Уставног суда и пред локалним и пред Централним катастром, и у оба случаја захтев манастира је игнорисан.

У међувремену, у својим извештајима за 2019. и 2020. годину о верским правима, амерички Стејт департмент је стално помињао овај проблем, истичући да нико није одговарао пред законом због неизвршења одлуке Уставног суда.

"На основу свега овога јасно је да је реч о намерној опструкцији косовских институција и на централном и на локалном нивоу, а под утицајем формалних и неформалних центара моћи косовских Албанаца који су очигледно решени да се одлука никада не спроведе. Нажалост, сведоци смо да је локално законодавство немоћно да ишта учини, да су институције у рукама појединаца који кроје правду мимо Врховног и Уставног суда и закона и да међународни представници једноставно до сада нису нашли начина како да косовске институције принуде да поштују одлуку сопствених највиших правосудних институција и владавину права", указују из Епархије.

Истовремено, додају из Епархије, ових дана, министар за просторно планирање у влади Аљбина Куртија Љибурн Аљију, према извештајима медија, јасно је рекао да је изградња пута Дечани–Плав у складу са захтевима Српске православне цркве опасан преседан и да је изричито против градње заобилазнице око специјалне заштићене зоне манастира".

Из Епархије истичу да су "оба ова случаја изашла у јавност поново управо у тренутку када су косовски министри за културу и спољне послове у свом јучерашњем писму организацији Европа ностра (писмо је објављено у медијима пре него што је послато примаоцу, што је скандал своје врсте) изнели став да се манастир Дечани мора скинути са листе седам најугроженијих споменика културе у Европи за 2021. годину коју је саставила 8. априла ове године организација Европа ностра, јер наводно манастир Високи Дечани није угрожен, пошто, како се каже, Косово поштује све међународне принципе заштите".

У реаговању, Епархија оцењује да из приложеног може да се види да "косовске власти не само да не поштују сопствене судске одлуке, законе, институционални континуитет одлука претходних влада, него и отворено скривају истину о правном безакоњу и институционалном притиску против СПЦ који је само завршна фаза притисака који су још од 1999. године почели систематским уништавањем српске духовне и културне баштине на Косову и Метохији, девастацијом гробаља и других објеката културе".

"Епархија рашко-призренска овом приликом изражава не само жаљење него и отворену индигнацију због оваквог понашања приштинских институција које нескривено показују правну некомпетентност и недобронамеран однос према Српској православној цркви и њеној баштини", наводи се у саопштењу.

Додају да је Епархија рашко-призренска СПЦ увек била и биће отворена за дијалог са свим људима добре воље јер је то став Светог архијерејског сабора наше Цркве, додајући да док се не изврши одлука суда и не упишу у катастарску листу манастира 24 хектара земље по пресуди, представници Епархије неће бити у могућности да учествују у састанцима са представницима локалних институција.

Такође, додају да, уколико се не испоштује одлука Комисије о специјалним заштићеним зонама која је једногласно прихваћена и потписана, Епархија рашко-призренска неће моћи да учествује у седницама Комисије јер је, истичу, беспредметно седети са онима који не поштују сопствене одлуке и обавезе.

"Епархија још једном наглашава своју спремност на дијалог, као Епархија Српске православне цркве са административним центром у Београду (како се наводи и у Ахтисаријевом документу) али само у случају да са косовске стране постоји спремност на дијалог и поштовање закона и судских одлука посебно према СПЦ (на што се косовска влада обавезала Вашингтонским споразумом прошле године) и на чему инсистира и садашња администрација САД", истиче Епархија.

За сваки дијалог је, наглашавају, потребно поверење и поштовање раније преузетих обавеза.

"Пошто не видимо да је то случај, очекујемо од међународних представника да косовске званичнике приволе да поштују владавину права и закона", закључује се у реаговању Епархије рашко-призренске.