Лоша обука, брзина и недостатак заштитне опреме, најчешћи узроци погибије мотоциклиста

За 16 дана маја погинуло је, возећи мотоцикл или скутер, седам особа. Страдало је и троје бициклиста. Најчешће гину млади од 16 до 30 година. Према речима стручњака, за све су криви лоша обука и непридржавање основних правила у саобраћају а из полиције најављују увођење мотора пресретача.

Нису криви невешти почетници, кажу стручњаци. После само три часа на полигону они сами одлазе са пробном саобраћајном таблицом да се сами обучавају, што не постоји нигде у свету.

Ретке су ауто-школе које имају обуку са два мотоцикла где вас прати инструктор и радио-везом вам указује на грешке. Деца од 16 година могу да возе моторе који развијају брзину и до 160 километара на сат а пад и при брзини од 60 км/ч може да буде смртоносан.

"Најугроженији су мотоциклисти од 18 године па до 30. године. Нажалост та се граница помера, имамо пуно возача који имају преко 40 година и смртно страдају", каже Владимир Јефтић из Асоцијације за безбедност мотоциклиста.

Други велики фактор који недостаје, јесте заштитна опрема. Половина оних које возе мотоцикл а имали су удес немају одело, а кацигу има тек сваки трећи. Могућност да се погине у Србији на мотоциклу, 50 пута је већа него да се вози аутомобил. Лоша је возачка култура, па кад странци дођу у Србију не могу да верују какво је понашање наших возача.

"Уколико возач из Милана дође у Београд има 23 пута већу шансу да страда у саобраћају у Београду него у Милану", тврди Јефтић.

Највећи број несрећа у граду дешава се јер возачи разговарају мобилним телефоном, не дају показиваче правца кретања и нагло праве полукружна скретања.

У јулу прошле године, сваки трећи пацијент на одељењима за ортопедију у Србији био је неко ко је возио мотоцикл или мопед.

Мотоцикли чине два одсто регистрованих возила у Србији а у проценту тешко повређених мотоциклисти чине и 23 одсто. У целокупној статистици, 15 одсто возача који погину у саобраћају су мотоциклисти.