Буњевачки у службеној употреби у Суботици, ускоро табла са називом града и на том језику

Упркос противљењу хрватске заједнице у Србији, хрватске дипломатије и лингвиста, буњевачки језик је од данас званично у службеној употреби у Суботици, јер су измене Статута града ступиле на снагу. Буњевачка мањинска заједница, која броји 10 процената становништва Суботице, искористила је законску могућност да њихов језик постане четврти службени у граду на северу Србије.

У Суботици се већ деценијама називи насеља, улица и институција исписују на три језика, а грађани са локалном самоуправом свакодневно комуницирају на српском, хрватском и мађарском језику.

"Суботица се истиче као један од добрих примера доследне службене употребе мађарског језика. У Суботици се грађани могу обратити на мађарском језику, органима, службеницима, тражити издавање докумената", каже Емил Лулић из Националног савета мађарске националне мањине у Србији.

Буњевци ће могућност да се градским службама обрате на свом језику имати већ наредне недеље, кажу у локалној самоуправи. За превођење скупштинских докумената и аката биће ангажовани преводиоци.

"Преводиће се оно што је битно, оно што је важно за администрацију града, нећемо ништа силити, просто оно што је потрибно, што је важно и што је административно, да тако кажемо, од општег значаја", рекла је Сузана Кујунџић Остојић, председница Буњевачког националног савета у Србији.

Називи градских институција и јавних предузећа биће промењени брзо, као и сви формулари и исписи у вези са електронском комуникацијом и Интернетом. Промене назива улица и табли биће спровођене постепено.

Сава Стамболић из Градске управе Суботице каже да ће оно што изискује већа материјална средства оставити за следећу годину, то је оно што се тиче јавних натписа и промена разних табли, за то имају апсолутну подршку Буњевачког националног савета и њихово максимално разумевање да ће бити један процес.

У Буњевачком националном савету наводе да имају стрпљења за процес који ће потрајати, јер истичу да су чекали више од стотину година да им се признају права која су имали као вишевековни староседеоци у Суботици:

"Једно велико задовољство у смислу да смо се вратили, тамо где смо кадгод били. Наравно, у мањем обиму и нас је много мање, али ето просто да се покаже да се мањинска права у Србији и закон по коме је уведен овај језик и користе и поштују", истакла је председница Буњевачког националног савета у Србији.

На таблама на улазу у град ускоро ће бити исписан назив града на 4. службеном језику. Писаће "Varoš Subatica".