Oбичаји и народна веровања на Велики петак – од калемљења воћа до провлачења испод плаштанице

Велики петак, дан кад се Исус жртвовао за све људе, проводи се у тиховању и молитви. Овај дан назива се и Распети петак јер је тог дана Исус разапет.

Од Великог четвртка до Васкрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости. 

Не ради се ништа 

Верује се да на данашњи дан не ваља узимати ексере, игле, шила и све друго оштро и шиљато да се не би позлеђивале Исусове ране.

Кројачи и обућари тог дана не раде ништа. И не само они. Сваки посао, и ван куће и у кући, треба одложити и избегавати било какав рад осим бојења јаја.

Ипак, постоји веровање да баш данас треба помети кућу и то метлом, а затим ту метлу бацити како би сва зла и нечистоће напустила дом. 

Бојење јаја 

Најважнији посао данас је бојење јаја и то у црвену боју, симбол проливене крви Христове и новог живота који се рађа из његове свесне жртве. Прво црвено јаје назива се чуваркућа, чува се на посебном месту да се не разбије.

Приписују му се посебна својства – лековитост, плодотворност, заштита од града и злих сила. Kо не стигне данас, може да обоји јаја и сутра, пре сунца, на Велику суботу.

Црвена боја у коју се васкршња јаја фарбају, симболише Христову Божанску, а плава људску природу и зато се јаја најчешће фарбају у те две боје. 

Шарању јаја, као и сваком другом послу, приступа се са побожношћу, молитвом и љубављу. 

Фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је Света Марија Магдалина Мироносица путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија.

Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га речима: "Христос васкрсе". 

Провлачење испод плаштанице 

На вечерњим богослужењима на овај дан обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара, који симболично представља Христов гроб, износи плаштаница. 

Три пута се, уз звуке клепала, обилази око цркве, што симболично представља Христову сахрану. Плаштаница се потом полаже испред олтара. У Поповом пољу, aли и осталим крајевима Србије, верници од раног јутра одлазе у цркву и целивају плаштаницу.

У појединим деловима Србије, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена. 

Коприва – јести или не? 

Тог дана сви једнониче – не једу и не пију ништа. Строго се пости. Ко не може да не поједе нешто, може узети мало хлеба и воде.

Не пије се вино јер се мисли да оно представља Исусову крв. Жене кувају варице и младе коприве. Варица се носи чобанима, а коприву због здравља једе и старо и младо.

У неким деловима земље, међутим, верује се у потпуно супротно – да уопште не треба јести коприве.

Занимљиво је да се у Срему верује да треба избегавати конзумацију белог лука. 

Шта ће бити са воћем 

Старији људи данас гледају у небо и кажу: ако на Велики петак пада киша, неће бити шљива, ако је топло и сунчано очекује се велики род воћа.

Постоје и делови земље у којима људи верују да, иако се ништа не ради, воће треба окалемити јер се верује да се прими све што се овог дана накалеми.

У јужној Србији верује се да на данашњи дан вештице бацају чини, а напољу вребају урокљиве очи, па децу не пуштају напоље, ван дворишта.

*Делови текста преузети су из књиге "Српски народни календар", аутора Драгомира Антонића и Миодрага Зупанца