"Пробој логораша у Јасеновцу невероватан херојски подвиг"

На данашњи дан је 1945. године око 1.000 затвореника логора Доња Градина и Кожара, који су се налазили у оквиру Јасеновца, одлучило се за пробој, а успело је да се спасе њих око 100.

Средином априла 1945. године, усташе су почеле да се припремају за напуштање логора, укључујући и ликвидацију затвореника.

Око 600 од укупно 1.073 још жива логораша напало је усташку стражу и кренуло у пробој који је преживео 91 логораш. Преостала 473, који због немоћи и болести нису учествовали у пробоју, убијена су и спаљена заједно са логорским објектима.

Истог дана, извршен је пробој логораша Кожаре, радног дела логора у самом месту Јасеновац. Од 167 логораша, 11 је преживело. Партизани су у логор ушли почетком маја 1945.

Марковић: Херојски чин који је изузетно редак 

Историчар Предраг Марковић је за РТС рекао да је пробој групе затвореника у логору у Јасеновцу невероватан херојски подвиг и да је још само у једном логору забележен такав пробој, у логору Собибор.

"То је херојски чин који је изузетно редак. Од стотину логора у Европи, пробој су покушали и донекле успели. Јасеновац је тако чуван да је просто невероватно. То су голоруки људи од 40 кила. Колико год да их је изашло, то је невероватни херојски чин", навео је Предраг Марковић током гостовања у "Јутарњем програму".

Истакао је да су усташе хтеле да униште све трагове Јасеновца и да побију све преостале логораше те да је добро што је Дан сећања на један од најстрашнијих догађаја у Другом светском рату у Европи тај чин храбрости и пркоса људског достојанства.

"Усташе су једини режим у окупираној Европи који је имао посебан геноцид. Сви остали геноциди су били део Холокауста, а усташе су имале свој амбициозни план, који је невероватан. То је најамбициознији геноцид у историји Европе. Они су хтели да побију, покрсте или протерају трећину свог становништва", нагласио је Марковић додавши да су Срби чинили трећину становништва НДХ.

Подсетио је на речи хрватског писца Миљенка Јерговића, да су усташе убијале ручно и са страшћу, док су нацисти убијали индустријски и без емотивних односа према жртвама.

Марковић је нагласио да је Јадовно било још гори логор од Јасеновца, али да је угашено након што су Италијани протерали усташе одатле, због чега је Јасеновац основан у немачкој зони НДХ.

Додао је Јасеновац био невероватно брањен и да је због тога било немогуће партизанима и четницима да ослободе логораше.

"Партизани су ослободили неке мање делове. Ослободили су Јастребарско, онај логор за децу, али Јасеновац није случајно на таквом месту. Нити може да му се приђе, около су канали, мочваре, пруга, тако да је то било потпуно немогуће", казао је Марковић.

Нагласио је да су људи у Јасеновцу били брзо убијани, тако да се у њему није налазило много логораша.

Говорећи о подвигу Диане Будисављевић, која је спасила велики број деце из Јасеновца и направила картотеку са именима деце која је изгубљена, Предраг Марковић је рекао да је она жртва идеолошких предрасуда и да новим комунистичким властима није одговарало да аустријска грофица буде највећи херој рата.

Павловић: Жртве у Јасеновцу су убијане на 57 различитих начина 

Историчар Момчило Павловић је за РТС навео да је од девет логора смрти на простору Европе, Јасеновац изузетан по бруталности.

"Неко је на основу казивања сведока израчунао да су жртве убијане на 57 начина физички, јер тај логор није имао гасне коморе, односно није било тог индустријског убијања", навео је Момчило Павловић током гостовања у "Јутарњем дневнику".

Казао је да је то само један од логора који су били убилачки настројени, посебно према Србима, Јеврејима, Ромима, антифашистима у НДХ на чијем је простору, како је навео, постојало око 40 мањих или већих логора.

Павловић је нагласио да је логор у Јасеновцу синоним за страдање и бруталност која је засенила чак и немачке спонзоре, који иначе нису контролисали тај логор, за разлику од остатка Европе.

"Ово је аутентични логор који су Хрвати створили, хрватска усташка власт и Хрвати контролисали. Гестапо је имао један посебан логор на Максимиру", казао је Павловић.

Додао је да је нова Титова Југославија прављена на бази заборава и помирења и на бази нивелације – "сви народи су се борили и сви народи су страдали".

"Тај конструкт показао се погубним 50 година касније, тако да су потомци тих жртава у Јасеновцу и другим логорима доживели поново страдање и оправдани страх, разуме се, 1989, 1990, а да не говоримо, 1995. године", нагласио је Павловић.

Истакао је да се проценат Срба у Хрватској од око 20 одсто, колико их је било пре Другог светског рата, свео на свега четири одсто према попису из 2011. године.

"Та два народа (Србе и Хрвате), сем вере и сећања на то, не дели ништа, па ипак нису могли да нађу тај заједнички начин да успоставе солидне односе коегзистенције, суживота, мешања", поручио је Павловић.