Часни крст Константина Великог

Уредбом о верским слободама коју су 313. године у Милану донели римски тетрарси Константин Велики и Линије службено је означен крај верских прогона у Римском царству.

Миланским едиктом све верске заједнице у царству које су до тада прогањане потпуно равноправне са паганском. Христијанизацију Римског царства започео је Константин као први римски владар који је прихватио хришћанство и помогао да оно постане доминантна религија цивилизованог света.

Као први хришћански цар, велики добротвор и ктитор хришћанске цркве, Константин је након смрти канонизован, а у православним црквама, укључујући и Српску, поштује се као светац и "равноапостолни цар". Ниш, град у којем је славни римски император рођен, донео је одлуку да у његову част подигне крст висок осамдесет метара.

Идејно решење је већ урађено, а како ће коначно изгледати највећи крст у Европи (за 12 метара виши  од оног изнад Скопља) знаће се  после јавног конкурса на који ће бити позвана стручна јавност, историчари уметности, архитекте. На надморској висини од 400 метара крст ће се видети из свих делова Ниша.

Задужбина која уједињује

Идеја о подизању крста није нова али је била далеко од реализације док је није поново покренуо Драган Милошевић, предузетник који је због бројних донација носилац Ордена цара Константина.

Основни мотив је, према његовим речима, велики догађај који ће 2013. године обележити цео хришћански свет, али и жеља да крст постане задужбина свих Срба, у земљи и расејању.

Декларацију о изградњи крста потписали су епископ нишки, господин Иринеј, градоначелник Ниша, Милош Симоновић и представници скоро свих политичких странака, привреде, јавних предузећа, уније студената и других.

Има незваничних најава да ће се на прослави седамнаест векова Миланског едикта у Нишу наћи и папа. Епископ нишки господин Иринеј сматра да је тај догађај прилика за зближавање свих хришћања са истока и запада. "Сви хришћани су за то да се заједнички обележи 1700 година хришћанства", истиче фра Нико Јосић, жупан католичке цркве у Нишу.

Очекује се да ових дана, у срадњи с градом, буде основан и одбор за изгрању. Према речима градоначелника Ниша Милоша Симоновића, град ће учинити све да се подигне крст цару Константину на Винику.

Идеја о изграњи крста изазвала је, додуше малобројне, негативне реакције, као што су коментари да Нишу није потребан крст цара Константина или да су подизање крста и изградња целокупног туристичког комплекса са малом црквом прескупи. Потписници декларације кажу да ће се целокупни пројекат финансирати из донација.

Ректор призренске богословије Милутин Тимотијевић је уверен да ће идеја о изградњи крста бити спроведена до краја.

Социолог религије Данијела Гавриловић наглашава да треба водити рачуна да друге верске заједнице не буду повређене. Наша мала анкета међу грађанима Ниша показала је да они одобравају идеју о подизању крста, а већина њих сматра да то није важно само за нас већ и за цео хришћански свет.

Часни крст и Храм цара Константина и царице Јелене требало би, како се планира, да буду завршени до краја 2012. године, како би све било спремно за прославу 1700. годишњице Миланског едикта који је, по мишљењу две највеће хришћанске цркве - Православне и Католичке - коренито променио светску историју.