Ученици и насиље, шта садржи и коме је намењена платформа "Чувам те"

Платформа "Чувам те" је прва национална платформа за превенцију и заштиту од вршњачког насиља.

Јована Радоњић саветница председнице Владе Србије рекла је у Јутарњем програму РТС-а, да је национална платформа "Чувам те" платформа за превенцију насиља у школама уопште, да се односи највише на вршњачко насиље, али обухвата и насиље које се односи на наставнике, просветне раднике и запослене у школама.

Усмерена је на све наставнике и запослене, ученике и њихове родитеље.

"По први пут је то јединствено место где су информације у вези са насиљем у школама централизоване, обухватају савете о поступању и родитеља, наставника и деце у потенцијалним ситуацијама и у ситуацијама насиља, како се насиље препознаје, које су врсте, шта је уопште насиље, коме и када да се обрате и све што се тиче информације и едукације када је у питању ова тема", рекла је Радоњићева.

Према њеним речима, платформа је доступна свим грађанима на домену cuvamte.gov.rs, могу да приступе преко интернета, а део који се тиче онлајн обука усмерен је директно на наставнике, ученике и професоре и они приступају преко својих налога.

"Тренутно у домену у коме платформа постоји, који се тиче информативног и едукативног дела, за сада су министарства укључена тако што креирају садржај за платформу. Радимо на сегменту који ће обухватити онлајн пријаву насиља, тада ће сви ресори и установе на локалу користити ову платформу, јер је за пријаву насиља потребно да умрежимо школе, центре за социјални рад, здравствене установе школе, полицијске станице", рекла је Радоњићева. 

Колико ће локалне самоуправе бити укључене

Истиче да је важно да сви буду укључени у процес. На једном месту, по први пут, када пријаве почну да стижу, имаћемо све податке о насиљу, статистичке тачне податке колико се често насиље догађа и најважније – када се дете укључи у процес након што је извршило или трпело насиље – шта се даље догађа и да ли се насиље понавља или на који начин је проблем решен.

Радоњићева каже да ће пут имати континуитет и реформе одређених система да разматрамо на основу тих података, а онда и организацију у оквиру локалних самоуправа. 

Протокол о поступању установе

Радоњићева каже да је протокол измењен, управо због комплексности проблема. Године 2019. оформљена је радна група за превенцију и заштиту деце од насиља у школама. Групи председава премијерка Ана Брнабић, а чини је осам министра, представници репрезентативних синдиката у просвети, јер су наставници укључени, као и представници организације цивилног друштва и удружења родитеља.

Наглашава да је један од првих предлога радне групе била измена протокола о поступању у случају насиља, злостављања и занемаривања.

Прецизније се дефинишу врсте и нивои насиља, поступање у оквиру установе односи се првенствено на школу.

Постојао је павилник о поступању у таквим ситуацијама. "Све информације на платформи потичу из протокола о поступању, описане су доступнијим језиком, све информације су комлементарне и координисане, укључено је поступање и препознавање насиља које се односи на запослене и наставнике у школама, што раније није био случај", истакла је Радоњићева.

Деца до 14. године нису кривично одговорна, родитељи плаћају казну, а дете нема још однос према таквом начину понашања.

Радоњићева истиче да би родитељи платили казну потребна је за почетак пријава, и додаје да је важно да школе пријављују насиље и укључују надлежне институције када се деси трећи ниво насиља, где је неко озбиљније угрожен, није у питању лупање чврге или безазлене ствари које нису претерано учестале.

Други ниво је када неком поцепате ствари и шутнете га, а трећи ниво укључује и тучу, злоупотребу деце, злостављање, објаснила је она.

Било је случајева у протекле две-три године, када у школском дворишту тројица дечака шутирају четвртог, који је прошао са тешким повредама, две девојчице шамарају трећу, била је умешана и полиција. 

Реч психолога 

Подаци говоре да је 70 одсто дечака и 68 одсто девојчица од 6. до 8. разреда доживело насилничко понашање у школи.

Клинички психолог Бојана Шкорц каже да је у српским школама најчешће само физичко насилничко понашање било у почетку типично углавном за дечаке, сада су се полови уједначили по насиљу.

На пример, физички насртај на тело се најчешће дешава у раном пубертету, са 12 или 13 година, а касније опада. 

"Не треба закључити да смо решили проблем, ради се о томе да када опадне физичко насиље расте вербално, када дође до стагнације вербалног, јавља се  интернет насиље, ситуација није једноставна", каже Шкорц.

"Важно је да разумемо да вршњачко насиље припада заједници, тешко да ће се решити ако се насиље посматра као мета коју треба да санирамо, јер насиље има узрок који треба да буде предмет озбиљнијих студија", рекла је Шкорц. 

Ко је укључен у платформу 

Неколико министарстава је осмислило обуке о вршњачком насиљу. Министарство просвете креира обуке за наставнике, ученике и родитеље, за сваку циљну групу се креирају обуке, ове обуке су интерактивне, на модернизован начин омогућавају да садржај прође.

Објашњава да има пет обука: обука за ученике односи се на то како да се понашају ако њихов друг трпи насиље.

Обуке за наставнике не тичу се само вршачког насиља, већ и на то како да поступају ако постоји сумња да постоји породично насиље.

Сматра да је Центар за социјални рад један од кључних актера у целој причи. Најважнија је тачка, јер када се догађају насиља трећег нивоа, Центар и здравствена установа су укључени по аутоматизму, каже саветница. 

Дете треба да буде укључено у процес саветовања 

Центар за социјални рад и здравствене установе треба да укључе дете у процес преиспитивања, саветовања и усмеравања, када су озбиљније ситуације у питању. Цео систем је направљен тако да се децом бави на свеобухватнији начин.

Говорећи о дигиталном насиљу, Радоњићева каже да Министарство за телекомуникације има своје надлежности у вези са тим, има контакт центар и посебну платформу.

"Министарство просвете има своје тимове, Министарство за рад има националну дечју линију, МУП има простор за пријаву, сви имају своје канале и протоколе о поступању, али смо их објединили на једном месту први пут и сви дају заједно садржај за ову платформу", рекла је Радоњићева.

"Касније, када сегмент пријаве насиља омогућимо, тада ћемо платформу Министарства за телекомуникације интегрисати да бисмо податке имали у једном месту", закључила је Радоњићева.