Стрес не бира занимање

Готово сваки други становник Србије осећа да је под свакодневним стресом, резултати су Инфостудовог истраживања које је обухватило око хиљаду испитаника.

Четвртина анкетираних каже да су најчешћи узрок стреса немаштина или незапосленост, а под највећим стресом су менаџери и људи на руководећим позицијама, показује истраживање.

"Дошли смо до тога да човек дневно одговори на 50 мејлова, дневно обавим 50, 60, 70 телефонских разговора. Све је постало толико брзо, сви траже информације одмах и то је највећи стрес, а с друге стране границе слободног и радног времена су избрисане", рекао је Драшко Рогановић, директор.

Велики узрочници стреса су мала плата и несигурност радног места, оцењује Стефан Салом из Инфостуда.

"Нажалост, то је нешто што у времену кризе тешко може да се поправи. Али оно што је интересантно је да су испитаници често наводили да им је највећи стрес осећај немоћи да утичу на ствари, неразумни захтеви надређених, лоша комуникација у тиму. И то је нешто на шта се може утицати и надам се да ће користећи ово истраживање фирме постати још свесније значаја тога", указао је Салом.

Често доживљавање стреса који се манифестује повишеним притиском, доводи до несанице, узнемирености, повећане напетости, понекад импулсивности и депресивног реаговања, а родитељи су, закључују психолози најугроженија категорија.

"Ту је породица која највише трпи и ту су различити дисбаланси како на партнерском плану тако и у односу према потомцима и та нека врста адаптације. Родитељи не могу да се довољно добро снађу и да буду ангажовани довољно на родитељском, а исто тако и на професионалном плану", рекла је Ана Најман, клинички психолог.

Деца која свакодневно гледају родитеље како су напети и нервозни због обавеза на послу често маштају о занимању које ће им донети много новца.

Најважније је јачање самопоуздања, оснаживање личности и усавршавање сопствених могућности, како би проблеме решавали са што мање стреса, лакше и успешније, а из сваке животне битке излазили јачи.