Истраживање: Грађани сматрају да је корупција у Србији широко распрострањена, као одговорну за то виде Владу

Истраживање, које су трећу годину заредом спровели Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) и ЦЕСИД, показало је да грађани Србије (12 одсто) и даље виде корупцију као један од три највећа проблема у земљи, уз ниске плате (15 одсто) и незапосленост (15 одсто).

Истраживање, у оквиру Пројекта за одговорну власт, показало је да 54 одсто испитаника, већином младих и високообразованих, верује да је корупција у великој мери распрострањена у Србији, као и да више од трећине испитаних (37 одсто) сматра да је ниво корупције исти као у новембру прошле године.

Више од половине грађана (53 одсто) препознаје утицај корупције на друштво у целини, половина препознаје њен уплив у политику, сваки трећи (34 одсто) у пословно окружење, док тек сваки пети (19 одсто) у лични и породични живот.

Скоро сваки пети грађанин (19 одсто) препознаје председника Србије Александра Вучића као најпосвећенијег у борби против корупције, док је 27 одсто изјавило да ниједна инститиција у држави није у довољној мери посвећена искорењивању корупције.

"Ако се то упореди са истраживањима из 2019. и 2018.године, уочава се тренд пораста оних који сматрају да не постоји институција која се довољно бори против корупције", рекао је програмски директор ЦЕСИД-а Иво Чоловић на онлајн презентацији истраживања поводом Међународног дана борбе против корупције.

Влада препозната као најодговорнија за повећање корупције 

За повећање корупције у друштву грађани најодговорнијом сматрају Владу Србије (23 одсто) и председника Србије (22 одсто), али ако се узме у обзир разлика између одговорности за смањење и повећање нивоа корупције, председник државе представља једину институцију код које је тај индекс позитиван и износи девет.

Иво Чоловић је навео да се, ако се са листе институција изузме председник државе, 67 одсто грађана препознаје полицију као институцију која се бори против корупције, али да лоше оцењују њену ефикасност на том пољу - са просечном оценом 2,21.

''Оцене се крећу између 2,1, којом је оцењено судство, и 2,3 како је оцењена Влада Србије, чије напоре у борби против корупције препознаје 58 одсто грађана'', рекао је Чоловић.

Указао је на то да је забрињавајуће што мање од трећине грађана препознаје деловање независних институција, попут Агенције за спречавање корупције, Савета за борбу протов корупције, Државне ревизорске институције што се, како је рекао, може довести у вези са тим колико је њихов рад представљен у јавности.

Истраживање је показало и да 57 одсто сматра да Влада Србије није довољно или да уопште није ефикасна у борби против корупције што, како је рекао Чоловић, најлошији резултат у претходна три истраживања.

Такође, 23 одсто грађана смтра да Влада мора да буде одлучнија у борби против корупције, а 13 одсто да Влада мора да обезбедити законску заштиту, како би они који желе да пријаве корупцију могли то да учине без последица, док исти проценат сматра да Влада треба да омогући пријављивање корупције и заштити грађане који то чине.

Грађани виде здравство као најкорумпиранију институцију 

Као најкорумпиранију институцију грађани и даље виде здравство, али је, према речима Чоловића, то једина институција у којој се у протекле три године бележи пад перцепције корупције код грађана.

Здравство као најкорумпиранију институцију перципира 15 одсто испитаника, што је за три одсто мање него 2019, а за осам одсто мање него 2018. године.

На другом месту су судови (10 одсто), полиција (8 одсто), а затим следе инспекције и локалне самоуправе.

Као коруптивне активности са којима се у највећој мери сусрећу, грађани су означили коришћење положаја ради запошљавања рођака и пријатеља (19 одсто), коришћење пријатељских веза са запосленима у јавним установама ради лакшег и бржег обављања посла (18 одсто), давање новца или поклона службенику (8 одсто).

Такође, 79 одсто испитаника који су имали контакт са институцијама здравства није платило ништа нити дало било какву врсту поклона да би остварили своје право на лечење, док је једна петина рекла да је на неки начин корумпирала службенике у здравству.

Када је реч о осталим институцијама, скоро 90 одсто испитаника није дало мито ни поклон, а остварило је своја права.

"Директна корупција често није толико изражена, колико перцепција о корупцији у самој јавности и осећај грађана да могу нешто да постигну корупцијом, а када дође у саму инститицију, већина заврши без икаквог корумпирања'', рекао је Чоловић.

Већина за строге санкције 

Чоловић је навео да се грађани залажу за строго кажњавање оних који примају, али и оних који дају мито.

"Грађани санкције виде као најделотворнији начин да се смањи корупција у друштву, а 81 одсто сматра да треба појачати законску заштиту узбуњивача, односно, оних који пријављују корупцију", навео је Чоловић.

Грађани Србије су показали ниско задовољство радом локалних самоуправа, проценат грађана који позитивно оцењују напоре локалне самоуправе у области транспарентности, одговорности и укључивању грађана у процесе одлучивања прелази 10 одсто.

У односу на прошле циклусе истраживања, уочава се пораст процента грађана који наводе да су углавном или потпуно незадовољни начином на који њихова локална самоуправа управља буџетом.

Истраживање је спроведено између 1. и 21. новембра, на узорку од 1.175 грађана, а просечна старост испитаника је 48 година.