По чему памтите „двадесетдевети“

Свињокољ

У секуларној СФРЈ 29. новембар био је идеално позициониран за клање свиња пред зиму, мада је падао на самом почетку Божићног поста. Радничка класа одлазила је на село одакле се враћала са торбама пуним меса, чварака и кобасица. Нешто је остављано да се суши, а с појавом замрзивача потрајало би до Нове године.

Спајање са викендом

Најбоље године биле су када Дан републике падне у среду. Будући да се славио два дана већина фирми „одрадила" би петак и тако су настајали мини одмори од пет дана. Премија је некима ипак била када падне у уторак па се правио мини одмор од девет дана иако су званично нерадни били само уторак и среда. Најгоре је било када падне у суботу или недељу када се празновао само радни понедељак. Исто је било и ако је 29.11. падао у петак.

Путовања

Без обзира на број нерадних дана „двадесетдевети" је уз Први мај био висока сезона за туристичке агенције. Правили су се аранжмани, углавном за путовања по Европи, са обавезним простором за шопинг. „Викендаши" односно они који су имали кућу у околини града искористили би празник за последњи одлазак у сезони и зимско затварање. Будући да је у то време било више снега, традиционално се отварала скијашка сезона.

Индустрија

Многе фирме у СФРЈ носиле су име по важним датумима комунистичке револуције. Најпознатија која је носила име по Дану републике је индустрија меса „29. новембар" из Суботице, чувена по својим готовим јелима која су многим младим југословенима била једина прилика да нешто „поједу кашиком" током летовања односно камповања на Јадрану. 

Улица

Као и фирме и многе улице у бившој Југославији називане су по значајним датумима. Најпознатија која је носила име по Другом заседању АВНОЈ-а је улица „29. Новембра" у Београду која се данас зове Булевар деспота Стефана. Како се у њој налази градски СУП временом је од СУП у 29-ог преименован у „29. станица" и сличне комбинације са бројем 29. Ако бисте таксисти у Београду рекли да вас одвезе у СУП у деспота Стефана, обавезно би вас питао мислите ли на 29-ти. За разлику од ове најпознатије у многим градовима у Србији име улице користи се и данас. Чак и у Београду улице овог имена красе Звездару, Чукарицу и Борчу и неке друге општине.

Песма

АВНОЈ није био претерано инспиративан за песнике, као ни Јајце где је одржан, па нема популарних песама из социјалистичких времена које би се наменски певале за двадесетдевети. Најпознатија је настала у време када је празник већ био на кисеонику, „Дан републике" Забрањеног пушења са албума „Поздрави из земље сафари" издатог 1987. Деведесетих је бенд делимично опевао и АВНОЈ, али у сасвим другом контексту што остављамо за неку другу прилику.