"С Десетом у акцији" – упознајте хумане ђачке десетаре

Професор хемије у Десетој београдској гимназији "Михајло Пупин", Јовица Плавшић, победник је публике на конкурсу "Магија је у рукама наставника". Али то није највеће његово постигнуће. Оно што је веће од "волим хемију" је то што је своје ђаке научио да пре свега воле људе, да развијају другарство и емпатију. То не заборављају ни када заврше гимназију и крену својим путем.

Татјана Трифковић је уписала факултет у Америци, због короне је настава онлајн, а трошкови мањи, позвала је бившег разредног и у ону исту касу хуманости уплатила 100.000 динара. 

Јовица Плавшић је гостујући у Јутарњем програму рекао да га је Татјана летос изненадила поруком, желела је да донира новац. Онда су, каже, желели да пронађу дете којем би помогли.

Међутим, било је тешко, не зато, како наводи што не могу да га пронађу, него зато што такве деце има пуно чију кућу могу да адаптирају, а могућности су им лимитиране.

Истакао је да су кроз тражење упознали раличите судбине и да је то био најтежи део посла и преживети све те приче.

"Мислим да смо нашли праву особу. То је један несрећан сплет околности. Бака је остала без посла, мајка, која је високообразована, разболела се, лежи на поду, немају кревет и све је кренуло низбрдо. Сада живе у кућици, а поред ње су почели да граде нову, али је све то стало. И мислим да имамо капацитет да завршимо ту кућу и да оне живе нормалним и пристојним животом", оптимиста је професор.

Каже да Ивана, ученица којој помажу, има 15 година иде у медицинску школу, одличан је ђак и имају најлепше речи о њој. 

"Живе од 15.000 динара бакине пензије, тата није с њима. Од тих 15.000, нешто више од 1.000 динара дају за интернет за онлајн наставу. Мислим да имају дрва која добијају, али је проблем шпорет. Ми смо ту да ускочимо, пуно је проблема, али су решиви", објашњава тешку Иванину ситуацију Плавшић. 

Истакао је да је невероватан био одзив преко друштвених мрежа, ђака, колега, а онда је добио и поруку од колегинице Драгане Можек, познате по хуманитарној акцији с матуром. Не заборавља и мајстор Бојана који ће урадити бесплатно ламинат. 

"Све што смо показали прстом, људи су рекли – носите. Ми још нисмо ни потрошили новац", нагласио је професор хемије.

Ђаци десетари у хуманитарној акцији 

Један од професорових десетара, како иначе назива своје хумане ђаке, Тара Тешић, каже да јој је веома драго кад је видела колико се ученика одазвало њиховој акцији.

"Драго ми је да је 'С Десетом у акцији' пробудила емпатију и код других. Покреће нас та нека хуманост која је с нашим дивним професором још много лакша, јер он буди нешто у нама и додатни нам је ветар у леђа", рекла је Тара. 

Десетари трећег разреда Десете београдске гимназије су и Тара, Марко, Иван и Ива.

"Ми смо на овакав начин рада већ навикли јер се у Десетој београдској гимназији дуги низ година одржавају хуманитарне акције попут вашара, квиза и новогодишњих пакетића, тако да ово за нас није ништа ново", истакла је Тара.

Марко каже да су ишли од одељења до одељења и у трећој и првој години, тако да има доста младих који су заинтересовани и генерално на нивоу школе сви су вољни да помогну.

"Ми смо ушли у ово ново одељење у Десетој гимназији, где нас највише и уче, и акценат је на хуманитарној акцији, где имамо и читав предмет. С тим одељењем ћемо вероватно и после отићи негде на даље школовање у иностранству или овде где ћемо наставити да се бавимо хуманитарним радом", објашњава Иван.

Ива наглашава да је то увек у њима и да они стварно желе да помогну, али да им је био потребан неко ко ће их подстаћи и да је професор Плавшић окупио целу школу.

"Није нам тешко, занимљиво нам је, прво што се дружимо и ван школе, имамо добру комуникацију и нешто ново пробамо", сматра Ива.

"Водићемо Ивану у шопинг"

Професор Плавшић указује да, решавајући туђе проблеме, ојачате и постанете и зависни.

"Сваке године кад уђете у одељење ту су питања – кад ћемо ово, кад ће децембар, пакетићи. Има новца, само га треба потрошити на прави начин. Водићемо Ивану у шопинг да мало види и то што наши ђаци упражњавају", обећао је професор.

Тара Тешић истиче да им је тешко када се суоче са суровом реалношћу, зато што врло често, како каже, живимо под стакленим звоном и онда то пробуди код њих неку жељу и потребу да им нешто понуде.

"Могућности су нам лимитиране, али жеља није да помогнемо", поручила једна од њих, десетарка Тања Тешић.