Марија је незапослена докторка са просеком 9,57 – док посао чека волонтира у селу

Живот на селу је леп, каже Марија Станковић, тридесетогодишња докторка без посла која са породицом живи у родном селу Доње Драговље, општина Гаџин Хан. Без аутобуса, са суровим зимама у готово пустом селу тешко је одгајати децу, а најтеже је живети, каже, без посла за који се школовала.

Слика импозантне Суве планине и Марије са близнакињама Исидором и Ирином готово да личи на рекламу за сеоску идилу. Али слика, већ пет година неискоришћене дипломе медицинског факултета са просеком 9,57 ипак говори више о Маријином животу.

"Нисам замишљала да ћу оволико дуго тражити посао, мислила сам да ћу, ипак, са оволиким просеком одмах негде да успем да се запослим", каже Марија.

Слала је документа широм Србије, звали су је из Београда неколико пута прошле године, уђе у ужи избор и након тога ништа.

"Спремна сам да радим било где, само да нађем посао", поручује незапослена докторка.

У току ванредног стања позив из Ниша није могла да прихвати због превоза, па је волонтирала у сеоској здравственој станици.

И комшије имају само лепе речи за Марију. Кажу трчи, мери притисак, обилази, даје лекове. До здравствене станице у Доњем Душнику може да оде само ко има ауто и зато је Марија ту да им да прву помоћ.

Марија каже да медицину неизмерно воли, жели да постане интерниста, али није у могућности да финансира волонтерску специјализацију, јер живе од мужевљеве плате и дечјег додатка.

"Живот на селу је много леп и много здрав и одрастање деце на селу много здравије него у граду. То свакако више није приоритет, сад треба да се деца социјализују, да упишу нешто и ван школе, нешто што желе, а то је одавде немогуће, знам по себи", каже Марија.

Од 956 незапослених у Гаџином Хану, 24 је са високим образовањем, једини доктор медицине је Марија и то са просеком 9,57.