Повереник: Чак 50 одсто жалби се односи на ћутање органа управе

Напомињући да се 22. августа навршило годину дана од почетка примене новог Закона о заштити података о личности, Милан Мариновић је у интервјуу Танјугу указао на специфичност ове године у којој је било уведено ванредно стање изазвано коронавирусом, па су, како је навео, били специфични и подаци и права која је требало заштити.

Подсетио је да још пре почетка увођења ванредног стања 9. марта издао саопштење да медији, пре свега штампани, не објављују податке о зараженим лицима, као што је било случајева.

Медији су на тај апел позитивно одговорили, па су надаље штићени подаци о зараженим и преминулим особама, навео је повереник.

"Било је у току ванредног стања још неколико ситуација у којима су подаци о зараженим и преминулим особама могли да изађу у јавност, попут једног дома здравља, општине и средње школе, али су пропусти у том случајевима реакцијом повереника брзо отклоњени", напоменуо је Мариновић.

Важност "лица за заштиту података о личности"

Једна од новина Закона о заштити личних података је "лице за заштиту података о личности", а у обавези да ово лице у својим редовима предвиди је више десетина хиљада државних органа – органа власти, приватних компанија, друштвених комапанија и предузетника, навео је повереник.

До сада је од укупног броја обвезника, ово лице одредило тек њих 2.905. Иако је реч о малом проценту, повереник се нада да ће тај број расти.

Значај ових лица се, према речима повереника, показао у ситуацији током ванредног стања када су компромитоване шифре сајта једног дома здравља са подацима о зараженим и преминулим особама у Србији од ковида 19.

"Тај дом здравља је имао лице за заштиту података о личности и да није било њега ми не бисмо могли брзо да реагујемо и спречимо даљу компромитацију сајта", навео је Мариновић.

На шта су се грађани највише жалили 

Говорећи о притужбама, повереник је указао да се грађани највише жале јер им се у неким случајевима тражи више података него што би требало, а ту је махом реч о наградним играма разних промотера и компанија.

На пример, поред имена и презимена тражи им се матични број, адреса становања, а, како је навео, довољно је оставити име презиме и имејл адресу или број телефона.

Било је, како је додао, и притужби грађана да им се подаци недовољно добро чувају, јер се догодило неколико компромитација или пробоја приватних података.

У свим основаним случајевима повереник налаже руковаоцима подацима да примене одговарајуће мере заштите података.

Некад се то, како је указао, тиче брисања података из евиденција у којима не треба да буду или не треба више да буду, а некад повереник налаже руковаоцима или обрађивачима података да дају податке лицима на која се односе.

Иако су притужбе углавном основане, вероватно из незнања, поједини грађани траже податке за друго лице.

"То не могу да добију, јер свако може да тражи податке само за себе", наглашава Мариновић.

"Стране компаније у обавези да имају представника за Србију"

Нови Закон је такође увео обавезу за стране компаније које немају представништво у Србији, морају да одреде представника којем ће моћи да се обрати било ко од грађана, повереник или неки трећи тражилац.

"После наше ургенције 'Гугл' је одредио свог представника за Србију. То је значајан моменат, јер се надамо да ће његов пример следити и друге компаније које обрађују податке грађана Србије", сматра Повереник.

Спроводећи нови Закон канцеларија повереника је, према речима Мариновића, упутила контролне листе како би стекла увид у усклађеност разних обрађивача и руковалаца подацима о личности са законом.

"Послато је 1.512 контролних листа од чега је одговорено на 1.464, што не значи да су ти руковаоци усклађени са законом, већ да су попунили контролну листу", указао је Мариновић.

Пред увођење ванредног страња, контролне листе послате су и политичким странкама, у 100 регистрованих у Србији, навео је повереник указујући да је само нешто више од трећине њих послало попуњене листе назад.

"Одговорило нам је 39, 40 странака уопште није примило контролну листу, јер пошта није могла да их нађе, а осталих 30 који су добили листе нису одговорили – ћутали су. Нису све највеће странке одоговориле, неке јесу, неке нису. Одговориле су нам неке странке за које грађани малтене нису чули", указао је Повереник.

Хоће ли се санкционисати ћутање органа управе

Када су у питању жалбе грађана поводом захтева за информације од јавног значаја, Мариновић је навео да је 2019. године број жалби био за 57 одсто виши него 2018. године.

"Имали смо највећи број жалби од истог жалиоца према разним просветним установама, који су вероватно вршили нека истраживања и тражили су податке од свих. Ако бисмо одбили њихов број, ниво жалби поверенику је стално на истом новоу од 2014. године", напоменуо је повереник.

Међутим, како је указао, од свих поднетих жалби најмање 50 одсто њих се односи на ћутање органа управе – што значи да они у предвиђеном року уопште нису одоговорили тражиоцу информације нити су му дали информацију, нити одбили, нити одбацили захтев.

Пошто такво стање траје већ годинама, повереник има идеју да се будућим изменама Закона о информацијама од јавног значаја, пропише санкција за такво, фактички, непоступање органа, у виду прекршајног налога који би издавао повереник.