Да ли ће нам и ове године амброзија изаћи на нос

Од алергијске кијавице, према проценама Светске здравствене организације у свету болује до 25 одсто становника, код нас до 8 одсто, кажу стручњаци за пулмологију.

Када погледамо календар цветања биљака које најчешће изазивају алергију, у другој половини августа почиње цветање амброзије.

Висока концентрација полена амброзије у ваздуху задржава се најчешће до краја септембра.

Гостујући у Јутарњем програму, проф. др Зоран Радојичић, градоначелник Београда рекао је да се ситуација може поредити са претходном годином и да се значајно више и боље креће у унуштавање амброзије.

"Када се упореди површина на којој је рађен мониторинг, прошле године је рађено на 370 хектара, ове године на 2.000 хектара, што је шест пута више него прошле године. Што се тиче уништавања хемијским средствима, ове године је већ на 130 хектара амброзија уништена хемијским средствима, а прошле године је било планирано 120, али је нешто више од тога урађено. До сада ове године је 370 хектара уништењо кошењем на неуређеним градским површинама", рекао је Радојичић.

Сваке године "Зеленило" на својих 3.000 хектара уништи амброзију.

Према његовим речима, "Зеленило" се укључило, па су око 37 хектара унуштили, а укључене су и приградске општине.

Десетогодишња стратегија, повећава се обухват 

"Тако да смо кренули у озбиљну борбу, имамо стратегију десетогодишњу од 2021. до 2029. где ћемо повећавати обухват уништавања амброзије. Ово није проблем који се може решити за једну годину. Важно је да из године у године више уништавамо. Циљ је да за две-три године око 10.000 хекатара имамо мониторинга и обухвата, и да на тим површинама уништимо амброзију", указао је Радојичић.

У борби помаже и Биолошки факултет у Београду. Градоначелник каже да је та сарадња значајна и да је 5. јуна поптисан споразум о заједничкој сарадњи.

"Важно је да са стручним лицина сарађујемо да њихове идеје искористимо за практичну примену. Биологија има практичну примену у животу", истиче Радојичић.

Према његовим речима, мере у сарадњи са Биолошким факултетом су већ дале резултате, првих 12 дана августа прошле године било је 438 честица на једном мерном месту је измерено, а ове године 98. Било је пет дана када је било више него што је дозвољено прошле године, а ове године један дан.

Временски услови су нешто бољи да амброзија не цвета као прошле године.

"Имаћемно напредак ове сезоне, али наставићемо са трендом да заједно радимо на томе. Са професором Јавановићем који је на катедри за коров, направили смо центар за коориднацију сузбијања амброзије, следећи састанак је почетком септембра, јер се тада очекује пик, да видимо како ћемо даље", каже градоначелник.

Сарадња је значајна за сузбијање, још једном понавља Радојичић.

Највећа концентрација амброзије на Новом Београду

Проф. Жељко Томановић каже да амброзије највише има у приградским деловима, где су пољопривредна земљишта и где већ цвета.

"Стало нам је да се смање хемијска средства. Ми смо кооридинарали са Пољопривредним факултета, са ПМФ из Новог Сада, стратегија је амбициозна", каже декан Биолошког факултета.

Највећа концентрација амброзије је у Новом Београду, каже Радојичић.

"Имамо зелене градске површине, неуређене површине и аграрне површине у 360.000 хектара у Београду. Различита је стратегија за сваки од тих делова", рекао је градоначелник.

Каже да је обухват од 2.000 хектара је центрлани део градских општина.
Декан Томановић каже да постоје два мерна места која мере колика је концентрација полена у ваздуху. Ветрови могу да надувају велику количину полена са пољопривредних земљишта.

Цветање почиње крајем јула и почетком августа, пик је крај августа, чак и особе које нису пуно алергичне имају последице, каже Томановић.

Кампања да људи препознају амброзију

Све више људи је алергично на амброзију. Радојичић каже да је борба са овим алергеном тешка и озбиљна. Сто километара је брзина којом ветар може да носи те честице.

"Можете да решите овде проблем, али са 100 или 200 километара даљине може честица да дође. Можете да дате маскимум у одређеном времену а да се резултати не виде одмах, зато је потребан дугорочан и упоран рад. Важно је да учинимо напор и да проблем решавамо из године у годину јер делује директно на здравље грађана", каже Радојичић.

Декан Биолошког факултета каже да киша то не одогвара полену. Август је месец са највише сунчаних дана.

Радојичић указује да свако мора дати свој допринос у тој борби, није лако да се препозна амброзија

"Водимо кампању да људи могу да препознају амброзију и да је униште или да се јаве Беокому или Секретаријатиу за здравље или животну средину", каже он.

Препорука за борбу против амброзије

Декан Биолошког факултета каже да је све дифинисано, хемијска средства су најделотоврнија, повећају се површине које се уништавају мехнаичким путем.

"Грађани у својим двориштима, баштама да униште амброзију. Ако се задрже биљке у двориштима не вреди уништавање на јавним површинама",каже Томановић.

Радојичић каже да су 370 хектара под амброзијом косили, а 120 хектара је уништено хемисјким средствима, то је компликовано, јер је потребно некада и три пута исту количину косити.

У тој области се нешто ново смишља, каже Радојичић и додаје да су драгоцена искуства Мађарске која је направила искорак.

"Моја прва идеја је да нађем експрета из света, пошао сам погрешним путем и видео праве стручњаке", закључио је Радојичић.