Отварање старих досијеа

Нови Закон о тајности података, почиње да се примењује 1. јануара 2010. године. Закон ће омогућити отварање докумената који су деценијама скривани од очију јавности, елиминисање злоупотреба, али и контролу стављања ознака повељивости.

Од 1. јануара 2010. године почеће да се примењује нови Закон о тајности података, који ће да омогући отварање тајних досијеа и докумената који су деценијама скривани од очију јавности, елиминисање злоупотреба, посебно када су у питању јавне набавке, али и контролу стављања ознака повељивости.

"Закон прописује да сви државни органи "прођу" кроз све своје документе и процене на којима ће ознака поверљивости остати, а на којима не, као и рокове у којима поверљиви документи престају да буду тајне", изјавио је Танјугу државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен.

Према његовим речима, за сваки документ поново ће бити донета одлука о поверљивости тако да тајни досијеи неће аутоматски бити запечаћени, а хиљаде старих докумената ускоро ће бити могуће отворити.

Према првим проценама министарства, са преко 80 одсто свих тајних докумената у Србији биће скинута ознака поверљивости.

Све државне тајне са датумима до 1. јануара 1980. године могу да буду отворене, осим оних докумената за које држава процени да треба да остану запечаћени.

Рокови у којима поверљиви документи престају да буду тајне одређени су према степену тајности и крећу се од две године за ниже степене до 30 година за "државну тајну" као највиши степен тајности.

"Ознаке поверљивости биле су извор великог броја злоупотреба нарочито код јавних набавки, где су документа проглашавана тајном увек када нешто није требало приказати јавности", подсетио је државни секретар.

Према Хоменовим речима, закон уводи контролу на стављање ознаке поверљивости, коју ће обављати Министарство правде.

Контрола без најаве

Према закону, то министарство је овлашћено да у сваком тренутку може да обавља контролу свих органа и да контролише сва документа, укључујући и службу безбедности, и то без претходне најаве руководиоцу органа.

Уколико утврди да ознака поверљивости није стављена у складу са законом, може да донесе решење којим се налаже скидање ознаке поверљивости, а може и да наложи стављање ознаке нижег степена тајности.

Што се тиче Министарства правде, оно је, такође, дужно да једном годишње Скупштини Србије подноси извештаје о свом раду.

"Овај новитет даће један нови квалитет у раду свих државних органа који имају право на стављање ознаке поверљивости", оценио је Хомен и напоменуо да ће први пут бити успоставља ефикасна контрола тајности података.

Закон о тајности података одређује прецизне критеријуме на основу којих ће неки податак бити означен као тајна, правила за одређивање степена тајности и лица која су овлашћена да о томе одлучују.

Класификација по степену поверљивости 

Тај закон предвиђа строгу процедуру за класификацију докумената по степену поверљивости, па прописује четири степена тајности података - интерно, поверљиво, строго поверљиво и државна тајна.

О стављању ознаке "државна тајна" и "строго поверљиво" одлучује Влада Србије, уз претходно прибављено мишљење Савета за националну безбедност, а критеријуме за "поверљиво" и "интерно" влада одредјује на предлог надлеззног министра, односно "руководиоца органа јавне власти".

Државни секретар је рекао да је циљ закона да се уреди јединствени систем одређивања тајности и заштите поверљивости тајних података који су "од интереса за јавну безбедност, одбрану, унутрашње и спољне послове Србије".

Закон о тајности података прописује да као тајни податак може бити означена информација која је од интереса за Србију, чије би откривање неовлашћеном лицу могло проузроковати штету, као и у случају у коме је заштита интереса Републике претежнија од интереса за слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Приступ дозвољен само овлашћеним лицима 

Приступ тајним подацима се, сходно новом Закону, дозвољава само овлашћеним лицима, па тако председник Републике, председник Народне скупштине и председник владе имају приступ тајним подацима без одобрења.

Они могу користити податке било ког степена тајности на основу своје функције и у циљу обављања послова из њихове надлежности.

Приступ тајним подацима без безбедносне провере омогућен је и другим државним органима и њиховим руководиоцима које бира парламент, али само ради обаљања послова из њихове надлежности. Они су законом обавезани да чувају тајност података.

Тако ће приступ тајним подацима убудуће имати посланици Скупштине Србије, заштитник грађана, повереник за информације од јавног значаја, председник Врховног касационог суда, републички јавни тужилац, председник и судије Уставног суда, потпредседник владе, генерални секретар председника републике.

Приступ тим подацима имаће и генерални секретар владе, министри, начелник Генералштаба Војске Србије, судије, тужиоци и њихови заменици, републички јавни правобранилац, секретар Савета за националну безбедност, директор канцеларије тог Савета, гувернер Народне банке, државни ревизор и Агенција за борбу против корупције.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 13. новембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње