Правдање трошкова за превоз, шта кажу правници и ревизори

Према Закону о раду, запослени има право на накнаду за превоз у висини месечне карте за градски, приградски и међуградски саобраћај. Запослени нема право на накнаду само у случају уколико послодавац организује превоз.

Председница Синдиката правосуђа Слађанка Милошевић је навела да се аргументи о неисправности решења о правдању превоза црпе из пресуда Врховног касационог суда. У молби се захтева да суд свој став објави јавно, како би се отклониле све недоумице запослених.

"То право није условљено нити подношењем било каквог закона, нити подношењем правдања да је запослени те трошкове стварно имао. Врховни касациони суд има став о томе", истакла је Милошевићева.

Додала је да ни у једном закону или подзаконском акту не стоји одредба која каже да запослени мора да правда трошкове превоза.

Министарство тражи веродостојне исправе 

Поводом те ситуације огласили су се и из Министарства финансија и саопштили да у Закону о рачуноводству стоји да је неопходно постојање веродостојних рачуноводствених исправа којим се доказује долазак до посла.

Весна Нешић из Савеза рачуновођа и ревизора Србије изјавила је да није само рачун веродостојан документ, већ и списак запослених, када се врши исплата на име трошкова превоза.

"Уобичајена пракса претходних година била је да се трошкови превоза исплаћују у готовом. Послодавац сачини списак који садржи све елементе неопходне за исплату трошкова превоза, а запослени потпишу списак", навела је Нешићева. 

Изјавила је да је проблем настао због тога што је у претходној години Министарство финансија дало више мишљења на који начин се врши документовање трошкова превоза, при чему ни у једном мишљењу није наведен списак запослених, већ само рачуни.

Да ли је смањена злоупотреба?

Из Градског секретаријата за саобраћај кажу да је повећан број купљених маркица за јавни превоз од како је ступило на снагу поменуто решење.

То показује да је смањена "злоупотреба" новца предодређеног за јавни превоз и да се он користи у намењене сврхе.

Слађанка Милошевић је напоменула да мишљење било ког министарства или институције није изнад закона. Рекла је и да су злоупотребе изоловани случајеви и да те запослене треба кажњавати, а не све.

Весна Нешић је навела да се рачуни, као помоћна евиденција, морају чувати пет година.