Столар Миле: Када бих написао књигу, пола Србије би се смејало, а пола плакало

Столар Миле је био изненађен наградом, али када је видео и срачунао шта му се нуди, оценио је да је добро поступио.

"Потпуно сам уверен да сам правилно поступио да тај пут и тај мој боравак буде усмерен за неко дете, за лечење, да ли ће му спасити живот или дати били шта, мислим да је то паметније и исправније него било шта", рекао је Милорад Јурковић гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Додао је да за њега "није победа да он своје очи наслађује, а да нечије очи плачу".

Без обзира на то што Миле говори како ништа посебно није урадио, често су његова хумана дела главне вести у медијима.

"Мислим да свако ко је васпитан, нека је упола васпитан као што сам ја, и нека је прошао пола као што сам ја, и нека је видео оно што сам ја, исто би урадио. Ја сам сто посто сигуран да би људи тако урадили", истакао је Милорад Јурковић.

Навео је да је видео веома тешке ситуације у којима се људи боре за парче хлеба, што је многима можда непојмљиво.

"Једном сам рекао да када бих написао књигу, ја мислим да би се пола Србије смејало, пола би плакало, шта сам све доживео смешнога и, нажалост, тужног", казао је Столар Миле.

"Највише водим бригу о томе како су деца" 

Наводи да до породица којима је потребна помоћ долази тако што му за њих јаве комшије и њихови познаници који више не могу да им помогну.

"Ја свуда дођем, обавезно погледам, да се уверим да је то како треба. Највише водим бригу о томе како су та деца. Без обзира на то да ли, и у каквом сиромаштву живе, ја волим кад уђем и видим да је то иоле мало сређено, да се води рачуна о томе. Имам јако велику вољу да таквим људима помогнем", рекао је Милорад Јурковић.

Столар Миле на друштвеним мрежама има више од 102.000 пратилаца, за које наводи да су спремни да помогну и сматра да је паметно искористио друштвене мреже.

Додао је да никада неће заборавити девојчицу из Пожаревца која га је загрлила у знак захвалности што јој је донео колица.

"У том тренутку, ја мислим, као да су ме два ножа пресекла. Два дана ми је глава брујала од тога и та слика ми се нон-стоп враћала кроз главу, па сам добио и мало већи крвни притисак, али ево, сад се вратило у нормалу", рекао је Милорад Јурковић.

Сматра да се, када је реч о оваквим емотивним стварима, срце мора оставити код куће.

"Идите главом и мозгом, а срце оставите кући. Јер када уђете у тако нешто, а срце је осетљиво, сви смо ми емотивни. Ја сам велики емотивац и неке ствари, једноставно, не могу да се тек тако прогутају", истакао је Столар Миле, признајући да не успева да остави срце код куће, чак ни у емисији.

Додао је да свака награда коју добије годи и прија, али да нема веће награде од дечјих загрљаја и осмеха.

Катастар не препознаје хуманост

На питање како се десило да добитник Сретењског ордена и многих других награда остане без струје, Милорад Јурковић је одговорио да ни он сам то не зна. Струју је узео од брата, а цемент и шљунак за изградњу куће су му донели пријатељи.

Међутим, иако је имао све папире, у катастру су одбили да их прихвате.

"Тада сам ја, не могу да кажем потонуо, али нисам неки човек да лако плане, а у том тренутку ми то није било баш свеједно, јер од 2007. се то повлачи и новац је велики дат за све те папире. Зашто, због чега, из ког разлога ми враћате папир где је и судски оверено, једноставно не знам", рекао је Столар Миле.

Ипак се, навео је, не замара тиме и да му је само важно да његова породица и он буду здрави.

"Када видим како остали људи живе, ја живим одлично", истакао је Милорад Јурковић и додао да се његова хумана мисија наставља докле год га руке и ноге служе.

За предстојеће празнике је поручио да људи треба да цене себе, али и друге.

"Вечерас можете да легнете богати, ујутру можете да се пробудите јако сиромашни. Људи то не могу да схвате, да за ноћ може много тога да се промени", нагласио је Столар Миле.

За крај је додао да је здравље најбитније и да би свима пожелео да их здравље не напушта, а болеснима жели да оздраве. Како је рекао, сви за празнике пожеле и радости и свега, али где је здравље, ту је и радост.