Квалитетна градња кључ заштите од земљотреса

Драган Миловановић је, гостујући у Дневнику РТС-а, навео да су накнадни потреси у региону након земљотреса у Албанији смиривање тла.

"Земљотреси су природна појава коју, према досадашњим сазнањима, не можемо контролисати, не можемо предвидети, али управо на основу статистичких података и информација и свега онога што се догодило – мислим да се смирује", рекао је Миловановић.

Објаснио је да на Земљиној површини има десетак плоча, од тога седам великих које међусобно шетају, разилазе се или подилазе.

"Тај процес траје већ стотинама милиона година, а ми смо део простора који иде од Алпа до Хималаја, где се једна афричка плоча подвлачи под нас. То је простор који је потенцијално погодан за земљотресе и за вулкане. На другим местима где се они разилазе ту углавном има врло слабих потреса и нешто више вулканизма", додао је Миловановић.

Додао је да је ово простор за земљотресе средњег интензитета, као и да се то до сада показало и да се такви потреси и очекују.

Указао је да они нису били циклични и да то не може да се предвиди, као и да је то процес који се дешава на ширини од стотине километара, дужине хиљаде километара.

"Ми не можемо, нажалост, још увек, а верујемо да ће то бити, да предвидимо, јер немамо могућност колико се плоча субдоковала и у ком делу, јер она није хомогена, то су само блокови једне огромне плоче", нагласио је Миловановић.

Земљотрес у Албанији на мањој дубини, такви потреси "мало нервознији"

Додао је да ови потреси у Албанији нису били на великој дубини, један од њих на осам и 12 километара и да су такви потреси "мало нервознији".

"Ако је дубљи онда је мањег интезитета, али ако је дубљи он има својим процесом могућност да створи лаву, па ће се Етна или Стромболи, који је имао ерупцију пре пар месеци, можда опет пробудити", рекао је Миловановић.

Удар у Албанији може да буде последица смиривања тла након недавне велике ерупције вулкана Стромболи у Италији. Могло се превидети, али се није могло знати тачно када, додао је професор.

"Ми смо то очекивали, јер су то процеси који у неким случајевима прате један други, али не увек. Имали смо ерупцију Етне пет-шест пута, али није било земљотреса", објаснио је Миловановић.

Годишње се у Србији догоди просечно 1.500 "лакших" потреса, а професор каже да смо подручје са средњим интензитетом, за разлику од Јапана, Средње Америке и Јужне Америке, где су потреси много интензивнији.

Истакао је да је проблем што ми о земљотресима говоримо само када се догоде.

"На овом простору очекују се земљотреси средњег интензитета, ајмо да градимо куће и зграде које ће то издржати. Тај закон постоји, постоји апсолутно сва неопходна документација", рекао је Миловановић наглашавајући да је важна свест.

Поручио је да је земљотрес у Албанији још један од знакова да морамо радити и градити како треба.

"Не можемо га контролисати и превидети, али можемо му доскочити донекле", закључио је Миловановић.