Свака трећа школа нема салу за физичко, чекајући козлић, разбој, струњаче

Док раде физичко, ученици Шесте београдске гимназије, њих 1.100, удишу мирис влаге у салама у сутерену. Мала је величине учионице, а у наводно великој од око 150 квадрата, ученици једног одељења, на пример, не могу истовремено да прескачу вијачу.

"У овој сали може да се одигра само или одбојка или кошарка, не можемо да комбинујемо неке ствари. У малој сали немамо чак ни потребну висину, капацитет ваздуха самим тим је значајно смањен, ученицима је изузетно тешко да у таквим условима раде, заиста су услови су и нехигијенски", рекао је Андрија Влајић, професор физичког васпитања у Шестој београдској гимназији.

А у Основној школи "9. октобар" из Прокупља и не мисле о величини сале, јер је немају. Зграда у којој су некад радили физичко, већ 20 година је ван употребе. Прокишњава, па више од 1.1000 ђака те школе, часове физичког има по учионицама и напољу.

Радивоје Илић, професор физичког васпитања у ОШ "9. октобар" каже да ученици дуги низ година не познају ниједну справу што се тиче гимнастике, као што су козлић, коњ са хватаљкама, вратило, разбој, струњаче.

Чак 34,5 одсто школа у Србији нема салу за физичко. А у готово половини које имају салу, она је мања од стандардне, показује истраживање Српског савеза професора физичког васпитања.

Мирослав Марковић, председник Српског савеза професора физичког васпитања каже да је узорак рађен на више од 700 школа у Србији.

"Податке које смо добили нису значајно промењени у односу на оне које је радио Завод за вредновање квалитета 2008. године. Лепо је улагати у велике инфраструктурне пројекте, али морамо почети од базе, а то су свакако вртићи и школе. Имамо и сале које су феноменалне, али њих је нажалост веома, веома, мало", истакао је Марковић.

У многим салама проблеми од пода до плафона, па су међу задацима надлежних, поред изградње, и реконструкција, адаптација, санација. 

У Министарству спорта наводе да су у протеклих шест година фискултурним салама посветили 61 пројекат. Сарађују са локалном самоуправом, а помаже и Европска унија.

"Уколико је потребно да се прошири, реконструкција крова ако прокишњава онда деца не могу да се баве физичком активношћу, уколико је паркет пропао, то говорим о реконструкцији, енергетска ефикасност, прозори, па смо многе пројекте радили - само машинске инсталације, односно увођење грејања и хлађења у школским салама", каже Предраг Перуничић, државни секретар у Министарству омладине и спорта.

Из писаног одговора Министарства просвете види се да су финансирали обнову сала у око 20 школа у Србији од 2014. до 2019. У то рачунају и набавку клима уређаја, реконструкцију мокрих чворова, санацију или замену крова, пода, електричних инсталација. У истом периоду, Јединица за управљање пројектима д.о.о. из Београда и Канцеларија за јавна улагања, од 225 пројеката, имају 70 завршених.

Тамо где се чини да решења нема, стручњаци предлажу изградњу монтажних сала, ако школа има довољно велико двориште. То би, истичу, било и неколико пута јефтиније.

"Лети кров може да се скине, да се отвори, да деца буду на чистом ваздуху, зими се кров затвори, повеже се на систем централног грејања и најнормалније се сала греје, деца имају физичко васпитање", рекао је Мирослав Марковић.

Деца и професори не траже луксуз, већ основне услове за наставу физичког васпитања, које је, иначе, обавезан предмет и предуслов здравог одрастања.