Како Твитер мења новинарство и политику

Професор Веселин Кљајић каже да су друштвене мреже у потпуности промениле новинарство, на добар, али и лош начин јер су неке основне постулате новинарства гурнуле у други план.

"Друштвене мреже су у други план гурнуле најважније новинарске архетипове, изворе, проверу, прецизност, тачност и потпуност, у борби да будете први, у борби за кликове, а кроз кликове у борби за рекламе. У борби за публику, идете у сензационализам и у неке ствари које нису право новинарство", истиче професор Кљајић.

Наглашава да правило да се поверење тешко стиче, а лако губи важи и на друштвеним мрежама, али да је незгода што се то често злоупотребљава.

"Да бисте могли да верујете друштвеним мрежама, морате веровати ономе ко се на друштвеним мржама појављује. Стално истичем пример Њујорк Тајмса. Публика им верује и плаћа да их чита на друштвеним мрежама зато што су правили најмање компромиса око садржаја и зато што су се трудили да сачувају поверење читалаца", каже Кљајић.

Истиче да политичари у Србији не користе друштвене мреже на прави начин, да је таква пракса код нас у зачетку, али да је направљен значајан помак у последњих неколико година.

"Питање је и да ли политичари имају право да на такав начин и тим речником говоре на друштвеним мрежама. Ја мислим да немају. С друге стране, Гугл је недавно променио своја правила којима је политичарима проширио простор у којем могу да се крећу. Мислим да то неће донети ништа добро", каже професор Кљајић.

Сматра да је израз "Твитер дипломатија" добио ироничну конотацију, пре свега због Доналда Трампа, јер се ствари од глобалног значаја на скучен начин прво појављују на Твитеру.

"То се прелило по целом свету, а у Србији је добило другу димензију. Твитер је у Србији у паду јер је постао поприште сукобљавања мишљења на често врло неприкладан начин, са речником који не одговара људима у јавном простору", каже професор Кљајић.

Истиче да се плаши да ће употреба речника који на ивици или чак преко ивице говора мржње, изазвати последице које нико не жели.