Преминуо легендарни водитељ РТС-а Светислав Вуковић

Светислав Вуковић је рођен 3. фебруара 1936. године у Штитарици код Мојковца, где је и завршио основну школу. Нижу гимназију са малом матуром похађао је и завршио у Колашину. Четири разреда Више реалне гимназије завршио у Иванграду. Осми разред гимназије и велику матуру завршио је у Бијелом Пољу 1955. године.

Правни факултет у Београду уписао 1955. године на коме је и апсолвирао.

Првог новембра 1961. године, постављен је за спикера Радио Београда. Потом одлази на Радио-аутопут, најпре у Ниш а затим у Светозарево, па се сматра једним од оснивача те радио станице. Првог децембра 1967. године прелази у Други програм Радио Београда.

Желећи да се огледа у радио изразу и ван спикерског посла, првог јануара 1975. године добија звање новинара-водитеља и води и пише сценарио за једну у то време од најслушанијих емисија на радију уопште "Сунце, море, бит и хит". Поред "Минимакса", "Пријатеља звезда" и "Дежурног студија" био је то један оних забавних програма средином седамдесетих који су учинили прекретницу у тој врсти радио програма.

Један је од од четворице родоначелника тог новог занимања, односно облика новинарства у електронским медијима. У то време примљен је у Удружење новинара Србије. 

Пошто се указала потреба на Другом програму за спортском емисијом поверен му је програм суботом поподне "Музика, спорт, музика", а супервизор је био легендарни Радивоје Марковић.

Марта месеца 1978. године заједно са овом емисијом прелази на Први програм радија. Новембра 1978. добија звање уредника-водитеља, да би јула 1981. године преузео уређивање и вођење емисије "Време спорта и разоноде".

За шеснаест година рада на том програму,поред уобичајеног уређивања и вођења, истичу се и ауторске серије. Најпре серија разговора под називом "Асови ЈУ фудбала" – својеврсна антологија великана фудбалске игре на просторима претходне Југославије која обухвата три генерације рођене у периоду од 1918. до 1948. године, од Фрања Велфла до Јована Аћимовића. 

Друга велика серија разговора насловљена је "Југословенске олимпијске легенде", о спортистима који су освајали олимпијска одличја за три Југославије.

Од средине осамдесетих година поред емисије "Време спорта и разоноде" уређује и води и низ других емисија.

Током свог четрдесетогодишњег рада опробао се у разним жанровима радио израза од спикера, преко извештача, репортера-водитеља, па до уредника емисија.

Рад на телевизији

Први наступи на београдској телевизији датирају још од 1961. године. Била је то серија научних програма у којима је скоро годину дана био водитељ.

После тога, почетком седамдесетих огдина следи серија емисија о ствараоцима југословенске забавне музике "Чезнем да сам са вама". Били су то портрети Радослава Граића, Војкана Борисављевића, Ђела Јусића, Мојмира Сепеа, Александра Кораћа и других. Био је и косценариста и водитељ серије.

Познат је и по серијама "Сећаш ли се оног сата", "Сабори у Србији", "Чаша воде са извора".

На телевизији је водио или преносио и концерте озбиљне, забавне и народне музике, као и емисије и директне преносе значајних државних празника и историјских датума.

Био је водитељ Драгачевског Сабора, Омладинског фестивала у Суботици, Београдског џез фестивала, Месама, фестивала народне и забавне музике, Вуковог сабора у Тршићу, Сабора народног стваралаштва у Тополи...

Заступљен је са неколико песама у "Антологији црногорског пјесништва за дјецу", Антологији "Ризница српског песништва за децу", Антологији "Најлепше љубавне песме написане на српском језику" и Антологији светске дечије поезије "Плави зец". Са десет песама заступљен је и у Антологији "Љубав је само реч" (по његовој чувеној песми), у којој су најлепше љубавне песме компоноване од стране најпознатијих југословенских аутора ове врсте музике. 

Од 1965. године па до данас написао је готово хиљаду текстова за разне музичке жанрове: сериозне, забавне, староградске, дечје, народне музике. Освајао је је награде и признања на фестивалима у Београду, Загребу, Опатији, Љубљани, Скопљу, Приштини, Новом Саду, Будви.

Изашао је це-де са најпознатијим мелодијама: "Љубав је само реч", "Одисеја", "Ја те волим", "Маестро и виолина", "Кад бих знао да је сама" и многим другима које су певали најпознатији југословенски певачи.

Награде и признања 

Добитник је многих награда и признања за новинарски и водитељски рад.

Припала му је Годишња новинарска награда Радио-телевизије Београд 1982. године за серију емисија "Девијације у спорту".

Такође, добио је годишњу награду Радио-телевизије Београд за водитељство 1993. године као и две награде за радио водитељство 1983. и 1988. године.

Освојио је и Оскар популарности "Радио ТВ ревије" за емисију "Време спорта и разоноде".

Награда за животно дело Радио-телевизије Србије припала му је 1999. године, а 2000. године је био најбољи водитељ РТС-а.  

Био је дугогодишњи председник Удружења радника естрадне делатности Србије и потпредседник удружења Естрадни уметници Србије. Имао је бројне функције у новинарској организацији Радио-телевизије Србије. Пензионисан је 2000. године, после 43 године проведене у РТС-у.

Време сахране биће накнадно објављено.