Споменик захвалности Француској – симбол заједништва и страдања два народа

На идеју су шест година раније дошли чланови тадашњих удружења пријатеља Француске и ђаци и студенти француских школа. Посао је поверен Ивану Мештровићу. Фигура тешка пет тона изливена је из 14 делова, а само тај процес трајао је три и по месеца. 

"Споменик представља једну француску женску фигуру – Маријану, или Јованку Орлеанку, како се у оно доба говорило – која у једном херојском покрету жели да покаже да штити новонасталу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевину Југославију", објашњава др Станислав Сретеновић, историчар са Института за савремену историју.

Овај споменик симбол међусобног поштовања, заједништва и великог страдања два народа у Првом светском рату опстао је и током Другог светског рата.

"Затим су нове комунистичке власти желеле да се дочепају француско-српског сећања, које је код Срба било развијано, и да га употребе за своје дневнополитичке циљеве представљања њихове идеологије и те нове Југославије на међународном и унутрашњем плану", додаје Сретеновић.

Аманет из 1930. поштован је све до НАТО агресије на СР Југославију, у којој је учествовала и Француска.

"Тада су одређени грађани изражавали своје негодовање тако што су споменик прекрили црним велом. После политичких промена 2000. године, овај споменик поново добија на значају", наводи Сретеновић.

После неколико покушаја рестаурације 2011. године, одлучено је да постамент висок седам метара мора у потпуности да буде замењен. Радило се од марта до августа 2018. године, а само скидање скулптуре било је прави грађевински подухват.

"На самом градилишту формирана је платформа са клизном дизалицом и на том месту је све време рађена конзервација и рестаурација саме скулптуре. Тако да смо морали да је на такав начин скинемо, пре тога ослободимо од бетона и да је потом на том инпровизованом простору градилишта састављамо и да правимо сасвим нови начин причвршћивања", објашњава Зоран Туцић, архитекта конзерватор у Заводу за заштиту споменика.

У унутрашњост споменика угађене су и специјалне инсталације.

"У самом постаменту су изведене и додатне инсталације јер смо били у могућности да их уградимо, тако да ће скулптура бити и проветравана и скупљаће и цурећу бронзу из унутрашњости", објашњава Туцић.

И не само због рестаурације, стручњаци сматрају да посетом француског председника овај споменик поново оживљава.

"Овај долазак председника Макрона и долазак до споменика ако га буде, мислим да је изузетно важан симболички гест, јер Француску и Србију поново везује, јер Француску и Србију у једном другом контексту повезује, у контексту помирења, у контексту европских интеграција и у контексту просперитета Србије заједно са Француском, која је један од стубова ЕУ", оцењује Сретеновић.

Иначе, оригинали рељефа са постамента на којима су симболично приказани српски и француских стрелаци и ђаци са Сорбоне, натписи Француској и "волимо је као што је и она нас волела" предати су Музеју Града Београда на чување.