среда, 10.04.2019, 07:46 -> 13:28
Извор: РТС
У Србији мање беба него у време балканских ратова
Свет је за пола века порастао и сада има четири милијарде људи више него 1969. године. Са друге стране, Србија и Европа бележе све мање становника. Демограф Горан Пенев каже да би до 2061. године у Централној Србији и Војводини могло доћи до смањења становништва за 20, 30 одсто. Истиче да је старосна структура потпуно поремећена.
Демографски графикони већ годинама упозоравају Србију. Не само да имамо најнижи природни прираштај у односу на све бивше југословенске републике већ смо и једна од само 32 државе света која бележи пад броја становника.
Негативни природни прираштај има само 18 земаља света, од којих се 17 налази у Европи.
Због тога и све масовнијег одласка младих из земље, Србија има неповољну старосну структуру, јер је просечна старост скоро 43 године.
Ако се наставе садашњи демографски трендови, прогнозе УН су да ће на територији Србије 2061. године живети три милиона људи мање него данас.
Демограф Горан Пенев из Института друштвених наука објашњава да се те прогнозе односе и на територију Косова и Метохије.
Уколико се остваре неке од наших пројекција за Централну Србију и Војводину, број становника могао би бити мањи за 20 до 30 одсто, што је више од пројекција УН, рекао је Пенев.
Објашњава да на овакав тренд утичу бројни фактори – ниска стопа рађања, одлазак становништва из земље и умерено продужење очекиваног трајања живота.
"Имајући у виду остарено становништво, просечна старост је 43 године, међутим, битније је да је чак 33 одсто више старијих од 65 година него млађих од 15 година. Потпуно је поремећена старосна структура", рекао је Пенев.
Према његовим речима, то што наша држава стари није неуобичајено имајући у виду да цео свет стари. Међутим, указује на то да Србија спада у групу земаља са демокрафски најстаријим становништвом на свету.
Одлагање рађања и утицај развода
Пенев каже да све касније рађање деце и разводи утичу на демографску слику, али не у толикој мери како сматрају лаици.
"Међутим, проблем је што све већи проценат жена из фертилног периода излази без деце. То је оно што је ново у последњих десетак, 15 година за Србију. Није проблем ако се промени старосни модел фертилитета, али ако за последицу имамо све већи удео жена без деце – то је већ алармантно", истиче Пенев.
Упозорава да се неповољни демографски трендови настављају, те да је 2018. године први пут у протеклих 120 година у Србији био мањи број живорођених него у годинама након Првог и Другог балканског рата.
Почетком 50-их година у Србији се рађало око 160.000 деце, а сада је тај број 65.000. Међутим, Пенев указује на то да се то из године у годину смањује, те да је први пут забележено мање од 65.000 живорођених.
Стара слика Европе
"Повећање броја становништва присутно је у целом свету осим у Европи, Европа је и демографски стари континент. И ниске стопе рађања и смањење броја становника су најприсутнији у Европи. Једино се у Африци повећава број становника, па су пројекције УН да ће до 2050. једино Африка повећати удео у укупном становништву света", рекао је Пенев.
Коментаришући да ли миграције могу да надоместе те губитке, овај демограф каже да то зависи од више фактора, међу којима је и политичка ситуација.
"Последњих година смо имали јак имиграциони талас у Европу, где је дошао огроман број миграната из Азије и Африке. То је сада смањено, али треба бити обазрив. Границе могу да се затворе", рекао је Пенев.
Указује на значај европских парламентарних избора, који би могли да промене политичке услове – уколико на њима победе странке које се залажу против прихвата миграната.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 28
Пошаљи коментар