Истраживање: Извештавање о деци негативно и сензационалистичкo

Истраживање је обухватило комплетан програм телевизија са националном фреквенцијом и седам дневних листова (Политика, Данас, Вечерње новости, Блиц, Курир, Информер и Српски телеграф).

На телевизијама се у просеку емитује мање од једног прилога о деци дневно у целокупном програму (просечно 0,89 прилога), као и мање од једног текста дневно у анализираним дневним листовима (просечно 0,94 текста), показују резултати истраживања представљени на Сајму медија.

Током спровођења истраживања (од 20. јула до 1. октобра) на телевизијама је емитовано укупно 310 прилога о деци, а највише их је било на Првом програму Радио-телевизије Србије (127).

Када је реч о конотацији медијских објава, чак 57,95 одсто текстова у дневној штампи има негативну конотацију. На телевизијама је ситуација другачија јер су најбројнији прилози са позитивном конотацијом (44,19 одсто).

Збирни резултати за телевизије и дневну штампу, међутим, показују да је од укупно 769 објава у свим анализираним медијима скоро половина са негативном конотацијом (46,94 одсто). 

Убедљиво најзаступљенија тема о којима медији извештавају су злостављање деце, несреће, насиље и наркоманија (56 одсто), док образовање и едукација деце чине десет одсто заступљених тема.

Успеси и достигнућа деце су изузетно ретко тема, на нивоу статистичке грешке, показују резултати истраживања. 

Када је реч о кршењу етичких принципа и Кодекса новинара Србије приликом извештавања о деци, истраживање показује да на телевизијама није забележен ниједан прекршај у 310 анализираних прилога.

У штампи је детектовано 46 текстова у којима су прекршени принципи, и то најчешће због откривања идентитета детета (име, фотографије, пребивалиште).

Истраживање је спровео Центар за професионализацију медија и медијску писменост уз пројектну подршку Министарства културе и информисања.  

Искривљена медијска слика о деци  

Председник Центра за професионализацију медија и медијску писменост Марко Недељковић упозорава да овакво медијско извештавањe има изразито негативан утицај на саму децу, али и на перцепцију деце у јавности.

Напомиње да се због таквог извештавања све чешће могу чути оцене да су данашња деца несташнија, проблематичнија него раније што је, каже, врло дискутабилна оцена.

Генерални секретар Савета за штампу Гордана Новаковић објашњава да је извештавање о деци исто као и извештавање о одраслима – негативно.

У последњих седам година, каже, Комисија за жалбе Савета за штампу примила је двадесетак пријава о извештавању о деци.

Саветник за медије Уницефа у Србији Јадранка Милановић навела је да опрез који новинари и уредници морају да имају када извештавају о деци не подразумева ограничавање њихових слобода, већ поштовање и права деце која не смеју бити угрожена од стране медија.

Професор Факултета политичких наука Веселин Кљајић указује да се наставља тренд да негативне вести имају предност, те да расте интензитет негативног.

"Тако долазимо у парадоксалну ситуацију: праг толеранције на несреће се повећава, а емпатија се смањује. То значи да смо огуглали на негативан садржај. Један од начина да се боримо против овога је додатна професионализација новинара о овој теми", истиче Кљајић.