Да ли се брже шири вирус или дезинформације о грозници Западног Нила?

Кишно и нестабилно лето изгледа не смета комарцима. Ипак, ни њихови убоди нас не би бринули, да се упоредо не говори о грозници Западног Нила коју преносе, па и о смртним случајевима од те болести. 

Гостујући у Дневнику РТС-а, eпидемиолог Дарија Кисић Тепавчевић из Института "Батут" рекла је да грозница Западног Нила није ново, непознато обољење.

Како каже, вирус је детектован пре више од 80 година, био је ограничен на подручју Африке, Северне Азије, Блиског истока, али је шездесетих почео да се региструје у Европи.

Навела је да је код нас први пут забележен 2012. године, али да смо га највероватније имали и раније.

"У јавности се чини да се у о њему прича спорадично. Међутим, заиста је један мултисекторски и системски приступ када је у питању ово обољење, већ од године када је први пут регистровано обољење, ради се надзор над грозницом Западног Нила у химаној популацији, такође Завод за медицинску екологију ради надзор над овим вирусом у популацији комараца, а исто тако и Управа за ветерину Министарства за пољопривреду ради испитивање присуства овог вируса код пријемчивих животиња, код коња и птица", каже Тепавчевићева. 

Истиче да се континуирано ради мониторинг овог вируса и пре него што се детектују први случајеви болести, како би били спремни да адекватно реагују у датом моменту. 

Такође је рекла да је присуство овог вируса у Србији до сада регистровано у 53 региона. На свим тим местима где су се одређене активности спроводиле више није накнадно регистровано присуство овог вируса.

"Ситуација може да се мења из дана у дан али је битно да се зна да се спроводи један систематски надзор и контрола и да је то обољење на које се мисли, то је обољење сезонског карактера које смо имали претходних година и које ћемо извесно имати наредних година", каже Тепавчевићева.

До сада је на подручју наше земље забележено 60 регистрованих потврђених случајева болести са четири смртна исхода, рекла је докторка Тепавчевић.

"Битно је истаћи да је ово обољење облигатно-векторско, само и искључиво преносе вектори а вектори су живи преносиоци, у овом случају комарци", каже докторка.

"Концентрација вируса у крви човека је мала" 

Нити сви комарци преносе овај вирус, зна се који родови, нити сви комарци из тог рода преносе овај вирус.

"Значи, теоретски није велика вероватноћа доласка у контакт, али оно што је битно и када се дође у контакт, а примарни резервоари су птице, он у дивљој природи кружи између птица и комараца. Човек се ту затекне случајно, као прелазно домаћин и битно је да се ту завршава циклус, са човека не може даље да пређе јер је концентрација вируса у његовој крви мала", објашњава епидемиолог.

Више од 80 одсто нема никаквих симптома и знакова инфекције. Овај убод се не разликује од било ког другог убода комарца. До двадесет одсто инфицираних јављају се симптоми слични грипу, већина се не јави лекару, обољење прележи на ногама и не зна да је имао а код мањег процента, један на 150 могу да се јаве компликације у виду инфекције централног нервног система.

"Већа вероватноћа оваквих компикација је код оних који и већ имају нека хронична обољења, обољења кардиоваскуларног система, хипертензију и неконтролисану шећерну болест", рекла је докторка Кисић Тепавчевић.