Килограм пчелињег отрова – зарада већа од 100.000 евра

Горан Станојевић има 120 кошница. Производи квалитетан мед, али је последњих година посветио велику пажњу новом бизнису – пчелињем отрову. Дошао је на идеју како да посебно конструисаним, колекторским плочама сакупља отров, одмах испред саме кошнице.

Екипи РТС-а је показао плочу са пчелињим отровом. Линије су, заправо, пчелињи отров који је кристалисао, испарила је течност и сад је сува материја.

"Пре стругања, да бисмо добили чист пчелињи отров, морамо сваку нечистоћу уклонити са овог стакла, па тек онда вршити стругање самог пчелињег отрова које радимо у контролисаним условима", објаснио је Горан.

Пчелињи отров се може скидати и у кућним условима уз заштитне рукавице и маску и чувати у тамним посудама на температури до минус 20 степени.

Проф. др Мића Младеновић са Пољопривредног факултета у Земуну сматра да је потребна већа сарадња надлежних органа, струке и науке.

"Ако желимо да направимо нови бизнис и искорак у експлоатацији пчелињег отрова, ми морамо много више да урадимо у сарадњи са ресорним министарствима и са струком и науком. По саставу, пчелињи отров се може користити у апитерапији у лечењу људи од различитих болести", објашњава Младеновић.

За разлику од Србије, у свету постоји потреба за пчелињим отровом, па су све траженији препарати добијени на бази пчелињег отрова, као и плоче за сакупљање и апикоморе.

"Много помаже код обољења кардиоваскуларног система код неуролошких болести, неких лакших психичких стања, код реуматских болова, мултипле склерозе, паркинсонове болести", каже апитерапеут др Сања Станојевић.

Сакупљање пчелињег отрова не зависи од климатских услова и није потребно сељење пчела. Један килограм овог пчелињег производа може се добити од 300 пчелињих друштава, односно кошница. На светској берзи цена је различита и зависи од чистоће. Прелази 100.000 евра за килограм, а највише га производе Аргентинци, Бразилци и Кинези.