Слобода медија у Југоисточној Европи погоршана, осим у Србији

Пројекат "Мерење медијског клијентелизма у шест земаља Југоистоцне Европе" вагао је политички утицај на медије на основу статистичких података, постојеће стање законодавног и институционалног медијског оквира, као и услове у којима новинари раде у државама Југоисточне Европе, а који је представљен 7. марта у Бриселу.

Мерење је спроведено у организацији Партнерства за друштвени развој, у оквиру ИПА пројекта ЕУ, а њиме су биле обухваћене БиХ, Црна Гора, Македонија, Србија, Хрватска и Румунија.

Најзначајнији пад медијских слобода забележен је у Хрватској, затим у Македонији и Босни и Херцеговини, а један од закључака Пројекта је да је то општа тенденција у Европи, чак и у нордијским државама.

У државама Југоисточне Европе у којима је истраживање рађено, као главни проблем је индетификована нетранспарентност власништва у медијима, па је тако у Хрватској откривено да су "некадашњи припадници злочиначких организација и криминалних група власници појединих радио и ТВ станица".

У тој земљи, како је речено у Бриселу, скоро у свим главним медијима, нарочито националним телевизијама, постоје скривени власнички уговори, а све то резултира изостанком квалитетног истраживачког новинарства.

Када је у питању Србија, као један од главних проблема наведена је нетранспарентност власништва, али је констатовано да су у претходном периоду забележени и напади и претње новинарима.

Као позитивно је истакнуто припремање нове Медијске стратегије, као и непристрасно извештавање јавних сервиса, међу којима се истакла РТВ Војводина.

Када је реч о Румунији, оцењено је да је медијска ситуација у тој земљи "катастрофална", да сви јачи политичари имају своје медије који емитују емисије само о њима, а да је посебно забрињавајуће што је укинута претплата за Јавни РТВ сервис.

Као главни проблеми у Македонији издвојени су напади на новинаре, политички притисак на медије, што су проблеми, како је указано, који муче и БиХ, уз још нетранспарентност власништва медија и финансирање јавних медијских сервиса.

Посебно забрињавајућа ставка у свим анализираним државама јесу напади на новинаре и на независне медије, те економски притисак који додатно погоршава већ веома лош социјално-економски статус новинара.

Пројекат је финансиран из Инструмената претприступне помоћи ЕУ (ИПА) Civil Society Facility и суфинансиран је од стране Канцеларије за удружења Владе Хрватске.