Писмо Оливере Зекић генералном директору РТС-а

Поштовани господине Бујошевићу,

Обраћам Вам се овим писмом, јер је Регулаторно тело за електронске медије добило низ приговора гледалаца и током приказивања емисије Упитник (четвртак, 1. март, 21 сат), као и дан по емитовању, који нису могли јасно да чују шта говори један од учесника дебате, Горан Весић, представник листе "Александар Вучић – Зато што волимо Београд". Служба за надзор и анализу РЕМ-а поступила је по приговорима и установила је да су они тачни, и да је, током емисије, режија смањивала звук, док је Горан Весић покушавао да говори.

У емисији за коју не постоје ни уређена правила, нити је јасно одређена секундажа током које неко од учесника може да говори, морам да Вас јасно и гласно питам, у складу са којим правилником, или можда по чијем налогу, сте смањили тон једном од гостију за чак два децибела? Сигурна сам да ће се и гледаоци сложити да се овако нешто никада није догодило на Јавном сервису, који је прављењем ове намерне техничке, тонске, а уствари дубоко политичке грешке, изразито фаворизовао представника бивше власти Драгана Ђиласа, коме је допуштено да говори и дебатује, док је представник владајуће коалиције, оваквим играњем са звуком, покушан да буде представљен као неко ко је непристојан, ко добацује и кибицује са стране.

Мало је рећи да је згранутост основни разлог за ово писмо, пошто осећај који имам, због чињенице да сте се, усред кампање, у режији, безочно поигравали тоном, далеко превазилази згранутост.

Више је реч о згрожености, поготово што је то урађено уочи предизборне ћутње, у емисији Упитник на првом програму Јавног сервиса. током које је једном присутном суштински укидан тон, и то да би се боље чуо други кандидат – Драган Ђилас. Емисија Упитник била је последња у низу предизборних емисија на Јавном сервису, што значи и да било каква исправка, или емитовање емисије са јасним тоном свих учесника, више није могуће.

А како сте ви Јавни сервис, и како имате законом јасно прописане обавезе када је реч о представљању листа и кандидата, не преостаје ми ништа друго, него да Вас јавно питам – шта сте, играјући се реглерима и утишавајући једног од учесника дебате, хтели да урадите?

Поготово што, све време кампање, Радио-телевизија Србије ништа слично није радила. Бошко Обрадовић је имао прилику да без стишавања, не само гласно да каже, него и гласно да пљуне своје политичке опононенте. Никола Сандуловић је, без смањивања звука, могао да поручи како је Александар Вучић кукавица, и да му уз то и прети. Драган Ђилас је, уз пун тон, наглас могао да се обрачунава и са Александром Вучићем и са Гораном Весићем. Једино је Весић био утишан.

Зашто? Шта сте ви? Разредни старешина који одлучује ко од ученика сме, а ко не сме нешто да каже? Судија који бира ко има право на завршну реч? Арбитар који ломи ногу једном фудбалеру, да би други могао да постигне гол?

И разумем ја када Ви, своје очигледне симпатије према једној страни, покријете законом. Уосталом, РЕМ је одмах, по Вашој пријави, реаговао и забранио спот Српске напредне странке, јер закон јесте тако налагао.

Такође, РЕМ није забрањивао, нити су Вама сметали, спотове Драгана Ђиласа, опет само зато што је за такву одлуку постојало упориште у закону.

Али, у ком и каквом закону, правилнику, или било ком другом акту, стоји одредба да режија може да утиша тон једном учеснику емисије, а другом да појача?

С којим правом сте гледаоцима, Србији, укинули право да сазнају, и чују, све?

На крају, пошто се хвалите да сте шампиони гледаности (што је чињеница коју сте, у четвртак увече брутално злоупотребили), морам да Вас подсетим на једну дефиницију фер плеја, по којој шампионе чини управо оно што раде – када их нико не гледа. У Вашем случају, оно што радите гледаоцима иза леђа, у режији, и емисије, али и у покушају режије читавих избора. А то је управо оно на шта немате право.

Без могућности да Вас, због недостатака у самом закону, чак и опоменем, одлучила сам да Вам бар јавно кажем шта сте, ко зна због чега и за кога, урадили. 

Регулаторно тело за електронске медије

Члан Савета

Оливера Зекић