Преглед штампе (17. 11. 2009.)

Како ће се бирати нови патријарх

Да ли ће нови поглавар Српске православне цркве бити изабран на исти апостолски начин као патријарх Павле, жребом између тројице кандидата? Иако Устав СПЦ прописује такву процедуру, не искључује се могућност да изборни Свети архијерејски сабор који треба да се састане до 15. фебруара 2010. године промени начин избора 45. патријарха.

„Тешко је у овом тренутку рећи на који начин ће бити изабран нови патријарх. Устав СПЦ не може да се мења без присуства патријарха, али не треба искључити могућност да архијереји ипак одлуче и другачије, јер Сабор је највиша црквенозаконодавна власт", каже један извор из СПЦ који је желео да остане анониман.

Изборни сабор треба да закаже Свети архијерејски синод којим председава митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Према неким наговештајима, мало је вероватно да ће избор новог патријарха бити обављен пре Божића, 7. јануара идуће године. У СПЦ има и оних који мисле да би Сабор могао да се састане око празника Светог Саве, 27. јануара.

Члан Светог синода епископ нишки Иринеј сматра да не би требало да се жури и да би избор новог поглавара Српске цркве могао да се обави и на пролећном сабору у мају 2010. године.

„Канони изричито кажу да патријаршијски трон може да остане упражњен најдуже три месеца. Само ненормалне политичке прилике у месту у којем се бира патријарх би евентуално могле да оправдано помере датум одржавања изборног сабора", сматра др Миодраг М. Петровић, стручњак за црквено право.

Овај канониста није сигуран по којем систему ће бити биран нови поглавар СПЦ и каже да ће то умногоме зависити од Светог синода, који ће припремати изборну црквену скупштину. „Најбоље би било да примене апостолски начин, жребом", каже наш саговорник.

Од поновног успостављања Патријаршије 1920. године па до 1958. године пет поглавара српске цркве, Димитрије Варнава, Гаврило, Викентије и Герман бирани су на изборним саборима већином гласова. После Другог светског рата, променом режима комунисти су почели да се све више мешају у рад СПЦ. Да би избор његовог наследника на светосавском трону био лишен утицаја са стране, патријарх Герман је на ванредном сабору који одржан 14. и 15. септембра 1967. године предложио промену начина избора поглавара СПЦ, што су владике прихватиле.

Тада су измењени чланови 42. и 43. Устава СПЦ и уведен је апостолски начин избора по којем је и патријарх Павле изабран 1. децембра 1990. године.

Ко ће бити нови Патријарх

Српска православна црква, према свом уставу, новог патријарха треба да добије најкасније до половине фебруара, три месеца после смрти патријарха Павла. Није, међутим, искључено да се избор новог поглавара СПЦ одложи за мај 2010. Кандидат за новог патријарха формално је сваки епископ који је најмање пет година провео на дужности епархијског архијереја. Међутим, реалне изгледе на „црквеним изборима" има тек пет-шест владика.

Према речима упућених, као најозбиљнији кандидати за првог човека СПЦ виђени су митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ захумско-херцеговачки Григорије. Међутим, као врло озбиљан кандидат и „компромисно решење" прихватљиво за обе струје одскора је виђен и епископ нишки Иринеј, познат по блискости с преминулим патријархом Павлом. Занимљиво је да је управо Иринеј наговестио да би наследник патријарха могао бити изабран и после рока предвиђеног Уставом Цркве, тек у мају 2010. на редовном заседању Светог архијерејског сабора.

Пошто би одлагање избора патријарха било директно кршење Устава СПЦ, познаваоци црквених прилика за Пресс указују да је то наговештај да избор новог патријарха неће бити нимало лак и да ће бити потребно више од три месеца за договор око наследника патријарха Павла.

Осим Амфилохија, Григорија и Иринеја, као претенденти на престо помињу се и епископ бачки Иринеј, као „човек близак актуелној власти" и представник грчке школе, али и епископи жички Хризостом и браничевски Игњатије. У конкуренцији за патријарха помињан је и предводник моћног „босанског лобија", владика зворничко-тузлански Василије, али и епископ бањалучки Јефрем.

Сат и будилник завештао синовцу

Патријарх Павле оставио је тестамент који је отворен у недељу увече. Тестамент, како за „Блиц" кажу у Патријаршији, „одише скромношћу, баш као што је то био и патријарх". Његова светост је своју заоставштину наменио Српској православној цркви и најближој породици, деци свог брата Душана. Синовцу Гојку Стојчевићу и његовој сестри Нади патријарх је оставио лични сат и будилник.

У тестаменту је патријарх написао и да жели да буде сахрањен у манастиру Раковица, а жеља му је била и да опело буде у храму Светог Саве.

Патријархов тестамент за сада се држи у тајности, али како каже „Блицов" добро упућени саговорник, он није дугачак.

- Реч је о материјалним стварима, а патријарх их готово није имао. Он себи ништа није куповао. А како су сви знали за његову скромност, не може се рећи да је добијао пуно скупих поклона. Највећа патријархова вредност била је његова духовност, а материјална страна је баш као и он, скромна - истиче наш саговорник.

Славица заплакала

Посланици Скупштине започели су у понедељак седницу минутом ћутања одајући пошту српском патријарху Павлу. Председница парламента Славица Ђукић-Дејановић рекла је да су православни верници са дубоком тугом примили вест о упокојењу највећег духовника.

Почело је достојанствено, а завршило се сузама прве даме Скупштине. Наиме, после одавања поште, посланици су отишли на паузу од пола сата. По повратку, лидер СНС Томислав Николић замерио је председници "што је ушла у салу хајдучки и одала последњу почаст патријарху са посланицима који су се ту затекли, а да седницу није ни започела":

- Остаће забележено да сте јутрос испунили жељу "жутих" да искористите нечију смрт за кампању.

Ово је потресло председницу Скупштине која је заплакала и једва изустила:

- Племенитост патријхарха ми не дозвољава да било шта кажем на ову тему. Мислим да сте прешли границу пристојности.

Иначе, посланици ће вероватно колективно ићи на сахрану патријарха.